Sedam decenija Evrovizije i najveća kriza u istoriji takmičenja
Sedam decenija nakon osnivanja, Evrovizija se danas suočava sa jednom od najdubljih kriza u svojoj istoriji. Umesto da jubilej bude veličanstvena proslava najvećeg muzičkog takmičenja u Evropi, ova manifestacija trenutno beleži najmanju podršku i popularnost u poslednjih 20 godina. Razlog za ovakav pad ne leži u kvalitetu produkcije, već u politici, teretu koji se kroz ovo takmičenje oduvek provlači.
Iako organizatori iz godine u godinu pokušavaju da održe privid apolitičnosti, Evrovizija je u suštini uvek bila duboko ispolitizovana. Od samog osnivanja služila je kao platforma za promociju mira, stabilnosti i tolerancije, ali i prostor za afirmaciju jasne politike Evropske unije.
Svako odstupanje od tih vrednosti nosilo je posledice, a to je najoštrije na svojoj koži osetila Rusija. Zbog agresorskog napada na Ukrajinu, Moskva se suočila sa potpunim brisanjem sa evrovizijske mape i najstrožim sankcijama u istoriji ovog takmičenja, čime je Evropska radiodifuzna unija (EBU) pokazala da je spremna na rigorozne mere.
Međutim, taj isti mehanizam sankcija postao je predmet žučnih rasprava i optužbi za dvostruke aršine kada je u pitanju Izrael.
Učešće ove države oduvek je bilo pod znakom pitanja. U početku su se polemike vodile isključivo oko geografskog položaja i pripadnosti evropskom kontinentu, ali se fokus ubrzo pomerio na odnos izraelske države prema palestinskom pitanju.
Poslednjih godina, zahtevi za isključenjem Izraela postajali su sve prisutniji. Negodovanje nije dolazilo samo od publike širom Evrope, već i od samih takmičara koji su odbijali da ćute i na bini sprovode politiku organizatora.
Jedan od najupečatljivijih primera tog bunta dogodio se 2019. godine kada su predstavnici Islanda, usred Tel Aviva koji je tada bio domaćin takmičenja, pred milionskim auditorijumom razvili šalove sa palestinskom zastavom, što je EBU osudila ističući da je Evrovizija nepolitičko takmičenje, te novčano kaznila islandsku televiziju zbog ponašanja predstavnika.
Rappelez-vous quand le groupe islandais Hatari avaient brandit le drapeau de la Palestine pendant l’Eurovision 2019 qui s’était passé en Israël
C’était une masterclass !!! 🇵🇸🇵🇸🇵🇸🇵🇸#Eurovision2024 pic.twitter.com/k62mBpb3Qe
— Thörkelson 📣🇻🇪🔥🇵🇸📢🇨🇩🔥 (@Leftist_Legend) May 12, 2024
Ova dugogodišnja nelagoda doživela je svoju kulminaciju sa početkom razornog rata na prostoru Gaze. Pritisak na EBU rastao je iz meseca u mesec. Atmosfera nepoverenja i stalnih protesta rezultirala je brojnim incidentima, poput onog kada je 2024. godine Holandija izbačena iz samog finala, navodno zbog ružnog komentara i tenzija usmerenih ka izraelskoj delegaciji.
Ove godine, nezadovoljstvo je prelilo čašu. Suočene sa odbijanjem organizatora da reaguju na eskalaciju nasilja na Bliskom istoku na isti način na koji su reagovali u slučaju Ukrajine, države Španija, Slovenija, Holandija, Irska i Island odlučile su se na najradikalniji korak do sada.
U znak protesta, ne samo da su odbile da pošalju svoje predstavnike na ovogodišnji jubilej, već su donele i odluku da takmičenje uopšte ne emituju na svojim nacionalnim televizijama. U Španiji i Sloveniji će se čak u terminu namenjenom za Evroviziju na televiziji puštati serija posvećena Gazi.
Iako Srbija ove godine šalje predstavnika, kritika na račun Evrovizije ne izostaje ni u našoj zemlji. Na nedavno održanom protestu ispred zgrade RTS-a, okupljeni su pozvali na bojkot Pesme Evrovizije, te apelovali na grupu Lavina, koja predstavlja Srbiju na ovogodišnjem takmičenju, da odustane od učešća.
Kroz pročitano zajedničko saopštenje poručeno je da učešće RTS-a na ovom takmičenju predstavlja aktivno promovisanje saradnje sa Izraelom, što smatraju saučesništvom u zločinima.
Evrovizija je tako, na svoj veliki 70. rođendan, umesto pesme i evropskog jedinstva, dobila bojkot, podeljenu publiku i televizijski mrak. Takmičenje je za mnoge obožavatelje prestalo da bude most koji spaja i postalo zid koji deli.
Još uvek nema komentara.