Dijagnoza kancera ne znači kraj
Donosimo vam priču koja svedoči o neverovatnoj snazi ljudskog duha. Rak dojke je dijagnoza koja menja sve, ali priča Ane Dornik, žene koja je pobedila rak, pokazuje da taj presek na „pre“ i „posle“ ne mora i ne sme da bude kraj, već početak jedne nove, plemenite misije. Kroz ličnu borbu, ožiljke koji su postali ordeni hrabrosti i osnivanje udruženja “Žena uz ženu”, Ana je glas hiljada žena koje danas biju svoju najtežu bitku – životnu.
U intervjuu za Naš portal, Ana Dornik, predsednica udruženja „Žena uz ženu“, autorka knjige „Ti si ta“, motivacioni govornik i liderka koja svojim radom transformiše svest o ženskom zdravlju u regionu, otkriva kako se strah pretvara u akciju i zašto je preventiva čin odgovornosti prema sebi.
„Sećam se tišine u ordinaciji i osećaja neverice, kao da se to dešava nekom drugom. Međutim, vrlo brzo sam shvatila da nemam luksuz da ostanem u tom stanju. Donela sam odluku da se borim, prvo zbog sebe, svoje porodice i života koji volim, a zatim i zbog svih žena koje prolaze kroz isto. Iz te potrebe da nijedna žena ne bude sama rodila se ideja o udruženju “Žena uz ženu”.“
Upravo iz te potrebe da nijedna žena ne bude sama, Ana je svoje delovanje proširila na društvene mreže i aktivizam. Kroz rad udruženja @udruzenjezenauzzenu i svoj lični profil @anadornik, ona svakodnevno edukuje i podržava sve žene koje se suočavaju sa istim strahovima.
„Najteži deo puta nije samo fizički aspekt lečenja, već emotivni i psihološki teret, suočavanje sa strahom, neizvesnošću i promenama u sopstvenom telu. Ipak, najveću snagu sam pronašla u podršci bliskih ljudi, ali i u drugim ženama koje prolaze kroz isto. Ta solidarnost je nešto što vas podiže kada mislite da ne možete dalje“.
Nacionalni dan borbe protiv raka dojke treba da nas podseti da su redovni pregledi i mamografija čin odgovornosti, a ne straha koji treba odlagati.
„Danas, više nego ikad, važno je da žene shvate da preventiva spašava živote. Samopregled, redovni pregledi i mamografija nisu stvar izbora, već odgovornosti prema sebi. Onima koje odlažu pregled iz straha bih poručila da strah neće nestati ako ga ignorišete, ali rano otkrivanje može da vam spasi život.“
Bolest ne mora da ima simptome, ali postoje suptilni signali tela koje ne smemo da ignorišemo. Redovna rutina preventivnih pregleda koja mora da postane deo života svake žene.
„Rak dojke često u početku nema jasne simptome, ali promene kao što su čvorić, uvlačenje kože ili bradavice, crvenilo ili neobičan iscedak ne smeju se ignorisati. Važno je osluškivati svoje telo. Samopregled se preporučuje jednom mesečno, a preventivni pregledi u skladu sa godinama i preporukama lekara“.
U našem društvu i dalje opstaju brojne zablude o bolesti koje usporavaju lečenje, zbog čega je edukacija jedini put ka razbijanju predrasuda o ovoj dijagnozi.
„Jedna od najčešćih zabluda je da se rak dojke dešava „nekome drugom“ ili da je uvek nasledan. Takođe, mnoge žene veruju da dijagnoza znači kraj – što nije tačno. Danas, uz rano otkrivanje, rak dojke je izlečiv u velikom procentu. Edukacija i otvoreni razgovori su ključni u razbijanju tih predrasuda.“
Prihvatanje sopstvenog tela i ožiljaka nakon bolesti otvara novo poglavlje u razumevanju ženstvenosti, partnerskih odnosa i majčinstva.
„Bolest utiče na sve aspekte života, uključujući osećaj ženstvenosti, odnose i samopouzdanje. Ali sam naučila da ženstvenost nije definisana izgledom, već snagom, hrabrošću i prihvatanjem sebe. Ožiljci nisu znak slabosti, oni su dokaz borbe i preživljavanja“.
U trenutku saznanja o dijagnozi, podrška zajednice i osećaj da žena nije sama postaje najvažniji stub za dalji proces lečenja.
„Kada žena dobije dijagnozu, najpotrebnija joj je podrška, emocionalna, psihološka i praktična. Potrebno je da zna da nije sama, da ima kome da se obrati i da postoji zajednica koja razume kroz šta prolazi“.
Očuvanje nade i mentalnog zdravlja tokom terapija zahteva nežnost prema sebi i okruženje koje pruža istinsko razumevanje i snagu, ističe Ana.
„Ženama koje prolaze kroz lečenje bih poručila da budu nežne prema sebi, da prihvate pomoć i da ne potiskuju svoje emocije. Važno je okružiti se ljudima koji daju snagu, ali i potražiti stručnu pomoć ako je potrebno. Nada nije nešto što dolazi samo od sebe, ona se gradi svakog dana, malim koracima“.
Iako je zdravstveni sistem u Srbiji postigao određene pomake u dijagnostici, i dalje postoji značajan prostor za unapređenje skrininga i psihološke podrške pacijentkinjama.
„Naš zdravstveni sistem je napravio pomake, posebno u dijagnostici i lečenju, ali još uvek ima prostora za napredak, pre svega u oblasti organizovanog skrininga, dostupnosti pregleda i psihološke podrške pacijentkinjama. Žena ne sme biti prepuštena sama sebi u ovom procesu“.
Zajednička borba i slogan „Žena uz ženu“ donose nam poruku solidarnosti i svesti da je briga o sebi najviši oblik ljubavi prema životu.
„Povodom Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke želim da poručuim svim ženama – brinite o sebi, slušajte svoje telo i ne odlažite preglede“.
„Biti „žena uz ženu“ znači pružiti ruku, razumevanje i podršku. To znači biti tu – u strahu, u borbi i u pobedi. Zajedno smo jače“.
Snaga Ane Dornik crpi se iz ranjivosti koju je pretvorila u snagu da krene dalje i dokaže da ožiljci mogu da se nose sa ponosom. Svaki trenutak koji posvetimo preventivi je trenutak koji poklanjamo svojoj budućnosti. Kada jedna žena stane uz drugu, strah prestaje da bude prepreka i postaje zajednička pobeda.
Još uvek nema komentara.