Slučaj Milić: Propusti istrage ili pažljivo vođen proces
Odluka Vanpretresnog veća Višeg suda u Beogradu da ukine pritvor bivšem načelniku beogradske policije Veselinu Miliću označila je novu fazu u istrazi ubistva Aleksandra Nešovića Baje u restoranu „27“ na Senjaku. Sud je ocenio da više ne postoje zakonski razlozi za njegovo zadržavanje u pritvoru, pa će se Milić u nastavku postupka braniti sa slobode. On je sredinom maja bio uhapšen zbog sumnje da je počinio dva krivična dela, pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela i neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca. Međutim, Više javno tužilaštvo je početkom juna odustalo od gonjenja za prvo delo, uz obrazloženje da nema dovoljno dokaza, pa je protiv njega ostala samo sumnja da kao službeno lice nije prijavio zločin. Upravo ta promena pravne kvalifikacije, ali i način na koji je istraga vođena od prvog dana, danas su u fokusu stručne javnosti. O tome su za Naš portal govorile penzionisana tužiteljka Jasmina Paunović i bivša pukovnica policije Slavica Radovanović, koje iz različitih uglova analiziraju odluku o puštanju Milića, ali se u jednom slažu, slučaj je otvorio mnogo više pitanja nego što je dao odgovora.
Puštanje Veselina Milića iz pritvora, prema oceni advokatice Jasmine Paunović, nije bilo iznenađenje. Kako objašnjava, nakon što je protiv njega ostalo samo krivično delo neprijavljivanja krivičnog dela i učinioca, zakonski više nije bilo osnova za produženje pritvora.
„Po samoj kvalifikaciji krivičnog dela više ne postoje apsolutno zakonski uslovi da se on dalje nalazi u pritvoru. Zakon propisuje maksimalno 60 dana, a taj rok je praktično istekao“, kaže Paunović.
Od težih optužbi do najblaže kvalifikacije
Međutim, naglašava da nju ne zabrinjava odluka suda, već način na koji se tokom istrage menjala kvalifikacija dela koja su Miliću stavljana na teret.
„Ako pogledate razvoj ovog slučaja, videćete jednu jasnu gradaciju. U početku se govorilo da je pomagao izvršiocu pre izvršenja krivičnog dela, zatim da je pomagao posle izvršenja i da nije prijavio zločin, da bi na kraju ostalo samo neprijavljivanje. To je toliko blaga kvalifikacija da ne odgovara onome što je javnosti predstavljano u prvim danima istrage“, navodi ona.
Po njenom mišljenju, upravo ta promena pravne kvalifikacije ostavlja utisak da je tužilaštvo postepeno odustajalo od prvobitnih tvrdnji.
„Ne radi se o tome da me odluka suda iznenađuje. Zabrinjava me način na koji je Više javno tužilaštvo vodilo predmet i koliko je odstupilo od početnih tvrdnji koje je samo iznosilo“, smatra Paunović.
Paunović ide i korak dalje, ocenjujući da je postupanje tužilaštva pokazalo ozbiljan problem u funkcionisanju institucija.
„Glavni javni tužilac je, po mom mišljenju, potpuno urušio poverenje građana u instituciju kojom rukovodi. Tužilaštvo bi trebalo da štiti javni interes, a ovde se stiče utisak da je interes bio potpuno drugačiji“, po njenom mišljenju, takav razvoj događaja pokazuje da je tužilaštvo „izašlo u susret izvršnoj vlasti“, zbog čega ocenjuje da je glavni javni tužilac „saizvršilac režima u onome što radi“.
Posebno ukazuje da pažnju zaslužuje i činjenica da je iz pritvora ranije puštena i supruga osumnjičenog za ubistvo.
„To nikako ne bi smelo da prođe nezapaženo. Ona je bila osumnjičena da je donela oružje kojim je izvršeno ubistvo. Da tog oružja nije bilo, ni izvršenje dela ne bi bilo moguće. I ona izlazi iz pritvora za manje od 60 dana. To dodatno pojačava utisak da postoje dogovori o kojima javnost ništa ne zna.“
Dva moguća scenarija: optužnica ili bez suđenja
Govoreći o mogućem daljem toku postupka protiv Milića, Paunović vidi dva scenarija.
Prvi je da protiv svih osumnjičenih bude podignuta jedinstvena optužnica, u kojoj bi se našao i bivši načelnik beogradske policije.
„To bi bio jedini logičan put ako tužilaštvo smatra da postoji njegova krivična odgovornost.“
Ipak, smatra da je drugi scenario verovatniji.
„Bojim se da će njegov branilac ili čak tužilaštvo predložiti odlaganje krivičnog gonjenja. Za delo za koje se sada tereti to je zakonski moguće. Dovoljno je da izvrši neku od mera, uplatu u humanitarne svrhe, humanitarni rad ili neku drugu obavezu koju odredi tužilac. Ako to ispuni, krivična prijava može biti odbačena. Ja iskreno verujem da je taj scenario realniji nego da će mu se ikada suditi.“
U tom slučaju, dodaje ona, Milić formalno neće biti osuđivan.
„To znači da će ostati lice protiv koga nije vođen postupak sa osuđujućim ishodom i ne bih se iznenadila da se jednog dana vrati u Ministarstvo unutrašnjih poslova, možda ne na mesto načelnika, ali na neku drugu funkciju.“
Simulacija istrage
Govoreći o razlozima zbog kojih je Milić uopšte bio u pritvoru, Paunović smatra da je praktično mogao da postoji samo jedan osnov.
„Nije postojala opasnost od bekstva. Nije postojala opasnost da će ponoviti delo. Nije postojalo ni uznemirenje javnosti koje zakon vezuje za teža krivična dela. Ostaje samo mogućnost uticaja na svedoke ili prikrivanja dokaza.“
Ali upravo tu, kaže, nastaje najveći problem..
„Ako je uviđaj izvršen tek tri dana nakon ubistva, ako je pretres stana obavljen tek dve nedelje kasnije, postavlja se pitanje koje je to dokaze još mogao da uklanja iz pritvora. Sve što je eventualno moglo da bude uklonjeno, moglo je da nestane mnogo ranije.“
Zbog toga smatra da je čitav postupak od početka ostavio utisak simuliranja istrage.
„Bojim se da je javnost sve vreme dobijala utisak da se nešto intenzivno radi, a kada pogledate hronologiju, vidi se da su mnoge radnje sprovedene sa velikim zakašnjenjem.“
Pukovinica Radovanović: Milić mnogo zna
Za razliku od Paunović, bivša pukovnica policije Slavica Radovanović na slučaj pre svega gleda iz ugla policijske procedure.
I ona kaže da jučerašnja odluka nije bila neočekivana.
„Ja sam čak očekivala da će biti pušten i ranije. Od početnih optužbi došli smo do toga da mu se stavlja na teret samo neprijavljivanje krivičnog dela.“
Radovanović podseća da je sam Milić u iskazu naveo da je već narednog dana o svemu obavestio načelnika Uprave kriminalističke policije i da je o tome sačinjena službena beleška.
Obračun struja za prevlast unutar Ministarstva
„Ako je to tačno, onda se postavlja pitanje kako možemo govoriti da nije prijavio događaj. Mnogo veće pitanje je zašto policija tada nije odmah reagovala.“ i podsetila na ranije izjave
„što se tiče samog slučaja Veselina Milića, ja sam prvu izjavu dan-dva posle hapšenja dala, da meni liči to na neki obračun struja za prevlast unutar Ministarstva unutrašnjih poslova. I da je Veselin Milić osoba koja puno zna, koja ima jako puno kontakata, koji je blizak predsedniku i na kraju krajeva savetniku za bezbednost, bivšem direktoru Veljoviću. Znači, Veselin Milić nije običan čovek kada govorimo o bezbednosnom sistemu i umešanosti bezbednosti i policije u politiku. Da zna mnogo, zna mnogo, da je odradio ko zna koliko i kakvih stvari za Srpsku naprednu stranku“
Po njenom mišljenju, posredi je neadekvatna reakcija policije odmah po samom saznjanu o zločinu
„Nama je ceo predmet misterija. Imate ubistvo, visoke policijske funkcionere, informacije da je već narednog dana premijer bio u tom restoranu, a javnost je o svemu saznala parcijalno. Tužilaštvo je jednu verziju saopštavalo, pa menjalo, pa su se pojavljivali novi osumnjičeni. Tako se ozbiljne istrage ne vode.“
Radovanović smatra da način na koji je istraga vođena ne odgovara elementarnim pravilima kriminalističke obrade.
„Prava policija odmah zatvara mesto događaja. Restoran nije smeo da radi dok forenzika ne završi posao. Uzimaju se svi video-snimci, saslušavaju svi prisutni, rade se parafinske rukavice, odmah se vrše pretresi. To je osnov kriminalistike.“
Posebno problematičnim smatra pretres Milićevog stana gotovo dve nedelje nakon hapšenja.
„Ako je neko izvršilac ubistva, šta ste očekivali da ćete pronaći posle toliko dana? Pištolj je mogao da nestane prvog dana. Takav pretres nema smisla za ovo krivično delo. On bi imao smisla samo ako tražite dokaze o drugim krivičnim delima ili vezi sa kriminalnim strukturama.“
„Milić je neko ko je Vlastima veoma važan“
Radovanović ukazuje i na još jednu okolnost koja joj je bila neuobičajena.
„Nismo videli nijedan snimak njegovog privođenja, nijednu fotografiju iz Centralnog zatvora. U isto vreme mediji bliski vlasti prate gotovo svako drugo hapšenje. To govori da je Veselin Milić očigledno neko ko je vlastima veoma važan.“
Radovnović rakođe ne isključuje mogućnost da je Milić bio pod pritiskom:
„On mnogo zna. Bio je blizak vrhu bezbednosnog sistema i ljudima iz samog vrha vlasti. Nije običan policajac. Da li mu je pritvor bio poruka ‘vidiš da možemo da te uhapsimo, sada ćuti’, to u ovom trenutku niko ne može da dokaže, ali takvu mogućnost ne bih isključila.“
Kričak i krug lojalnih ljudi
Nakon što je tužilaštvo odustalo od krivičnog gonjenja trojice pripadnika obezbeđenja Veselina Milića, istraga je proširena na dvojicu policajaca iz Jedinice za zaštitu svedoka , koji se sumnjiče za pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela i neprijavljivanje zločina. Obojica su ranije radila u jedinici kojom je rukovodio sadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije Marko Kričak, čija se uprava bavi ovim predmetom.
Govoreći o ulozi Marka Krička i činjenici da su dvojica novih osumnjičenih policajaca ranije radila upravo u jedinici kojom je rukovodio, Radovanović smatra da to nije slučajnost.
„Kričak je oko sebe okupio lojalne ljude. Napredovanja u policiji poslednjih godina nisu bila zasnovana na stručnosti nego na političkoj podobnosti. Takvi kadrovi ne postupaju po Zakonu o policiji već po političkim interesima.“
Ona ocenjuje da su mnoge odluke u ovom slučaju upravo posledica takvog sistema.
„To nisu profesionalne policijske odluke. To su političke odluke ljudi koji policiju koriste kao instrument politike.“
Hoće li Milić nazad u MUP
Na kraju, Radovanović smatra da Milić nema ozbiljnu mogućnost da utiče na istragu zbog koje je bio uhapšen.
„Sve što je moglo da bude urađeno urađeno je dok je bio u pritvoru. Glavni osumnjičeni je priznao delo, njegovi telohranitelji su pušteni, ne vidim na koga bi sada mogao da utiče.“
Podseća i da zakonski ne postoji prepreka da se Veselin vrati u MUP
„Po Zakonu o policiji radni odnos prestaje tek ako ste u pritvoru duže od šest meseci ili budete osuđeni na kaznu zatvora dužu od šest meseci. On nijedan od tih uslova ne ispunjava. Zbog toga potpuno legalno može da se vrati u policiju, pitanje je samo da li će to biti politička odluka.“
Iako iz različitih profesionalnih perspektiva analiziraju slučaj, Paunović i Radovanović saglasne su u jednom, odluka o ukidanju pritvora Veselinu Miliću sama po sebi nije iznenađenje.
Još uvek nema komentara.