Slučaj Veselina Milića odavno više nije samo priča o ubistvu u restoranu „27“ na Senjaku. Iz njega je provirio čitav sistem. Policijski vrh koji međusobno razmenjuje optužbe za nameštanje dokaza, pritiske na svedoke i zloupotrebu položaja, funkcioneri čiji se integritet godinama ne proverava, luksuzna imovina koja otvara pitanja i institucije koje odgovore uglavnom daju tek kada sukob izbije u javnost. Ako je trebalo pronaći jedan slučaj koji pokazuje kako u Srbiji funkcionišu moć, zaštita i odgovornost, teško je naći bolji.
Sve je počelo ubistvom Aleksandra Nešovića Baje, 12. maja u restoranu „27“ na Senjaku. Ali ono što je usledilo pretvorilo je kriminalističku istragu u skener srpske policije.
Veselin Milić tada nije bio bilo koji policajac. Bio je načelnik Policijske uprave Beograd i pomoćnik direktora policije, godinama jedan od najmoćnijih ljudi MUP-a, nekadašnji savetnik predsednika Aleksandra Vučića, koji ga je 2021. odlikovao Zlatnom medaljom za hrabrost.
Tri dana posle ubistva Milić je uhapšen. Policijska prijava dovodila ga je u vezu sa događajima u restoranu i pomaganjem nakon zločina. A onda se slika promenila.
Više javno tužilaštvo utvrdilo je da dokazi ne potvrđuju da je Milić bio u restoranu kada je Nešović ubijen. Video-snimci, bazne stanice, podaci iz telefona i iskazi svedoka pokazivali su da je restoran napustio pre zločina, pa je deo krivične prijave koji ga je teretio za pomaganje učiniocu odbačen zbog nedostatka dokaza.
Milić je 6. jula pušten iz pritvora, ali postupak protiv njega nije završen. Tužilaštvo ga tereti za neprijavljivanje krivičnog dela i falsifikovanje službene isprave. Prema navodima VJT-a, vlasnik restorana ga je posle 23 sata obavestio da je Nešović ubijen, a Milić to nije prijavio policiji. Tereti se i da je narednog dana u službenu belešku uneo neistinite podatke i izostavio informacije važne za istragu.
Čovek koji je bio na čelu beogradske policije, dakle, više se ne tereti da je učestvovao u ubistvu niti da je pomagao ubici. Tereti se kao najviši policijski funkcioner u gradu nije prijavio saznanje o teškom ubistvu.
Već bi to bilo dovoljno za ozbiljan potres u policiji. U Srbiji je, međutim, bio tek početak.
Kada policijski vrh optužuje policijski vrh
Krajem jula Milićevi advokati podneli su krivičnu prijavu protiv načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Krička i načelnika Službe za suzbijanje kriminala Boška Sekulovića.
Optužbe su teške. Milićeva odbrana tvrdi da su dokazi selektivno prikazivani, da su izostavljani oni koji mu idu u korist i da su činjenice prilagođavane unapred postavljenoj konstrukciji slučaja.
Prema detaljima prijave koje je objavio Radar, podaci o vozilima, vremenu njihovog kretanja i drugi dokazi postojali su pre podnošenja prijave protiv Milića, ali su tužilaštvu dostavljeni kasnije. Tek nakon prostorno-vremenske analize VJT je odbacio veliki deo prvobitnih optužbi.
Tu su se pojavile i tvrdnje o policijskom nasilju. Vlasnik restorana i dvojica konobara govorili su pred tužilaštvom o fizičkom zlostavljanju tokom policijskog postupanja, dok je jedan tvrdio da je primoravan da potpiše izjavu sa čijom sadržinom se nije slagao. Te navode tek treba proveriti, ali njihova težina je ogromna: ne optužuju se anonimni policajci, već ljudi iz vrha kriminalističke policije.
Tako smo od pitanja ko je ubio Aleksandra Nešovića stigli do pitanja da li je deo policijskog vrha pokušao da namesti drugog čoveka iz policijskog vrha.
I tu slučaj Milić prestaje da bude samo slučaj Milić.
Kada se otvore fioke
Ovde više nema jednostavne podele na dobre i loše policajce. Imamo dve strane istog sistema koje jedna drugu optužuju za zloupotrebu policije.
U analizama ovog sukoba pojavio se izraz „ucenjivački kapacitet“, dok ga je Radar opisao kao rat koji izlazi iz „režimskih fioka“.
U uređenom sistemu policija prikuplja dokaze, tužilaštvo ih proverava, sud presuđuje, a unutrašnja kontrola kontroliše policiju. Ovde policijski funkcioneri tvrde da drugi policijski funkcioneri manipulišu dokazima, dok javnost tek kada izbije unutrašnji rat saznaje šta se godinama nalazilo po fiokama.
Ako je Milić godinama bio problematičan, zašto je napredovao? Ako nije, kako je policija protiv njega podnela prijavu čiji je značajan deo tužilaštvo odbacilo?
A ako su tvrdnje njegove odbrane o manipulisanju dokazima makar delimično tačne, problem je mnogo veći od jednog kompromitovanog policijskog načelnika.
Pet godina bez testa integriteta
U međuvremenu je isplivao podatak koji možda najbolje opisuje sistem.
MUP je potvrdio da Veselin Milić tokom poslednjih pet godina nije bio podvrgnut nijednom testu integriteta.
Objašnjenje Sektora unutrašnje kontrole bilo je da je za funkciju načelnika PU Beograd teško napraviti odgovarajući scenario za testiranje. MUP je naveo i da mesto načelnika beogradske policije u analizi iz 2024. nije identifikovano kao radno mesto sa faktorima koji pogoduju korupciji.
Čovek na čelu policije najvećeg grada u zemlji, sa ogromnim ovlašćenjima, pristupom poverljivim podacima i vezama u bezbednosnom sistemu, pet godina nije testiran na ovaj način.
MUP je proveravao promene njegovog imovnog stanja 2025. i saopštio da nisu pronađene nesaglasnosti između prijavljenih podataka i državnih evidencija. Pitanje Milićeve imovine mnogo je starije od slučaja „Senjak“.
BIRN je još 2022. objavio da Milić ima stan od 195 kvadrata u luksuznoj zgradi u Ulici Neznanog junaka na Dedinju, dok njegovi tast i tašta u istoj zgradi, na istom spratu, imaju stan od 213 kvadrata.
Za Milićev stan postojao je kredit od oko 130.000 evra, ali je BIRN ukazao na raskorak između tog iznosa i tržišne vrednosti nekretnine. Milić tada nije odgovorio na pitanja o tačnoj ceni stana.
Ništa od toga samo po sebi nije dokaz nezakonitog porekla imovine. Upravo zato postoje institucije. Da utvrde odakle novac i da li su prihodi i imovina u skladu, posebno kada je reč o čoveku koji je svojevremeno bio savetnik predsednika Srbije upravo za borbu protiv korupcije i kriminala.
Zašto nema disciplinskog postupka?
Još jedan detalj je stigao tri meseca posle ubistva. MUP nije pokrenuo disciplinski postupak protiv Milića, iako Zakon o policiji neprijavljivanje krivičnog dela tretira kao težu povredu službene dužnosti.
Milić je smenjen sa mesta načelnika beogradske policije dok je bio u pritvoru, ali je njegov dalji status u MUP-u ostao nejasan.
To ne znači da Milića treba proglasiti krivim pre presude. Naprotiv, činjenica da je deo prvobitnih sumnji protiv njega odbačen pokazuje koliko je prezumpcija nevinosti važna.
Jednakost pred zakonom podrazumeva i da funkcija, politička bliskost, čin i informacije kojima neko raspolaže ne određuju koliko će institucije biti zainteresovane za njegovu odgovornost.
Nije problem jedna trula jabuka
Najlakše bi bilo celu priču završiti Veselinom Milićem. Jedan policajac, jedan restoran, jedno ubistvo i jedan sudski postupak.
Ipak, ono što je isplivalo govori upravo suprotno.
Ako Milić ne govori istinu o Kričku i Sekuloviću, onda bivši šef beogradske policije pokušava krivičnom prijavom da kompromituje ljude iz samog vrha kriminalističke policije.
Ako govori istinu, onda su visoki policijski funkcioneri mogli da manipulišu dokazima i pritiskaju svedoke kako bi kompromitovali drugog visokog policijskog funkcionera. Ni jedna mogućnost nije utešna.
Mnogo je važnije šta se događa sa državom u kojoj informacije o mogućim zloupotrebama ne izlaze zahvaljujući unutrašnjoj kontroli i institucijama, nego tek kada se ljudi iz sistema međusobno sukobe.
Tada iz fioka izlaze službene beleške, telefonski pozivi, snimci, nekretnine, kontakti, stari slučajevi i međusobne optužbe. Kad su svi na istoj strani, fioke su zaključane. Otvaraju se kad počne obračun.
Nije novost da u Srbiji postoje moćni ljudi, niti da postoje veze politike, policije, biznisa i kriminalnog miljea. Mnogo je važnije što ovaj slučaj pokazuje koliko institucije postaju slabe kada se zakon sudari sa sistemom ličnih lojalnosti.
Država u kojoj se zakon primenjuje tek kada neko izgubi zaštitu nije država jednakih pred zakonom. To je sistem privremenih imuniteta.
Kada u takvom sistemu zarate ljudi koji znaju gde su fioke, javnost konačno dobije priliku da zaviri unutra. Ono što se tamo vidi mnogo je veći problem od Veselina Milića.
Još uvek nema komentara.