Iran i SAD potpisali memorandum o razumevanju – Kolika je cena rata, a kolika vrednost mira

Olakšanje, kraj rata, pobedili smo, nafta će pojeftiniti… To su ključne reči u prvim analizama Memoranduma o razumevanju sa 14 tačaka, koji su kasno sinoć elektronskim potpisali Iran I SAD. Ovaj  mirovni plan produžava prekid vatre na 60 dana, otvara Ormuski moreuz za slobodnu plovidbu tankera koji prevoze petinu svetske nafte i pokreće pregovore o nuklearnom programu Irana.

Olakšanje za Iran

Teheran dobija trenutno olakšanje. Ukida se američka pomorska blokada, dobija dozvolu za prodaju nafte, oslobađaju mu zamrznuta sredstva (do 24-25 milijardi dolara) i ima obećanje o 300 milijardi dolara fonda za obnovu (s regionalnim partnerima). Iran ponavlja obavezu da neće razvijati nuklearno oružje, zamrzava obogaćivanje uranijuma i otvara pregovore o zalihama. To mu omogućava da obnovi ratom uništenu zemlju. Ali, u strateškom smislu zadržava skoro neoštećene ratne saveznike na Bliskom istoku i u drugim delovima Afrike i sveta.  Vođe u Teheranu ne gaje iluziju da će ih Vašington, a posebno Tel Aviv ostaviti na miru. Međutim, trajno rešenje zavisi od ispunjavanja uslova. Ali, u regionu ima i onih kojima zaustavljanje rata ne odgovara. Ipak, Iran slavi pobedu.

Vašington slavi pobedu

I Vašington je u pobedničkoj euforiji,  ostvario je deo svojih ciljeva. Postigao je deeskalaciju, ponovo otvorio Ormuski moreuz (važnog za globalnu energetiku), smanjio rizik od šireg sukoba i počeo da kontroliše iranski nuklearni program.

Trampov tim vidi ovo kao „veliku pobedu“ koja stabilizuje tržišta i omogućava povlačenje snaga iz regije. Cene nafte pale su nakon vesti o potpisivanju memoranduma. Ipak, Trampova “pobeda” je u tome što je uspeo ( ako je uspeo) da se izvuče iz rata na Bliskom istoku, koji je pretio da postane njegov  “vijetnam”.

Svet je odahnuo

Sporazum smanjuje neposrednu pretnju globalnim lancima snabdevanja energentima i sprečava eskalaciju na Bliskom istoku. Donosi olakšanje tržištima i nadu za stabilnost u Zalivu. Ipak, 60-dnevni rok za konačni dogovor o nuklearnom pitanju i sankcijama može propasti, a regionalni sukobi (Liban, Sirija) nisu u potpunosti rešeni.

Izrael nema razloga za slavlje

Sporazum značajno menja poziciju Izraela – i to na štetu Tel Aviva. Prekid vatre na svim frontama, uključujući Liban, zahteva izraelsko povlačenje iz južnog Libana. Netanjahu je to odbio, najavljujući zadržavanje „bezbednosnih zona“ u Libanu, Gazi i Siriji. Izrael nije bio uključen u pregovore i smatra sporazum „katastrofom“ jer ne demontira iranski nuklearni program u potpunosti, niti ograničava grupe za podršku Iranu (Hezbollah). To je izazvalo duboki raskol između Vašingtona i Tel Aviva, s optužbama da Tramp „popušta“ Iranu. Izrael zadržava pravo na samoodbranu, što može ugroziti implementaciju memoranduma.

Sporazum je pragmatičan prekid vatre koji koristi Iranu ekonomski i SAD-u geopolitički, ali ostavlja Izrael izolovanim i regiju nestabilnom. Pravi test dolazi u sledećih 60 dana.

Koliko je ( do sada) koštao rat na Bliskom istoku 

Rat je prouzrokovao ogromne ljudske i materijalne gubitke. Prema različitim izvorima (iransko ministarstvo zdravlja, HRANA, američki i izraelski podaci), u Iranu je između 3.300–6.000 poginulih (od toga 1.700 civila, uključujući stotine dece) i desetine hiljada ranjenih. Ukupno u regiji (uključujući Liban, Izrael i druge) hiljade mrtvih i desetine hiljada ranjenih. Milioni raseljenih (preko 1,2 miliona samo u Libanu, stotine hiljada u Iranu).

Uništeno ili oštećeno stotine objekata – preko 300 zdravstvenih ustanova, desetine škola, nuklearni i vojni objekti (Natanz, brodogradilišta, čeličane), kulturni spomenici (5 iz svetske baštine). U Iranu oštećeno preko 4.000 civilnih zgrada i široka šteta na energetskoj i saobraćajnoj infrastrukturi.

SAD je potrošio između 25–113 milijardi dolara (procene su različite i još nisu potpune). Izrael je trošio milijarde nedeljno (do 3 milijarde dolara nedeljno u nekim fazama). Iran beleži preliminarnu direktnu štetu u desetinama milijardi dolara, plus gubitak prihoda od nafte. Arapske zemlje su izgubile 120–194 milijarde dolara gubitka BDP-a u samo mesec dana. Globalno – potencijalni gubitak od 1,3 biliona BDP-a u 2026. Poremećaji u snabdevanju naftom (Ormuz zatvoren, cene nafte skočile  i preko 120 dolara/barel) će tek upotpuniti ovu sumornu statistiku.

Rekonstrukcija Irana mogla bi da traje godinama uz visoku inflaciju i nezaposlenost (više od milion radnih mesta izgubljeno). Ekološke štete (zagađenje, uništena desalinizacijska postrojenja), zdravstvena kriza i rizik od novih sukoba ne mogu se izračunati.