Deliblatska peščara gori nedeljama, Srbija traži pomoć Evropske unije i Rusije, a vatrogasci rade na ivici snage, Aleksandar Vučić proglašava Srbiju „evropskom velesilom“ u gašenju požara. I ova kriza brzo dobija poznat politički scenario. Predsednik je glavni junak, država je uspešna, a oni koji pitaju za odgovornost postaju neprijatelji, „paraziti“ i lažovi.
Srbija je, tvrdi Aleksandar Vučić, „evropski gigant“ kada je reč o opremi za gašenje požara, a naši helikopteri su, kaže, bolji čak i od onih koje nam je kao pomoć poslala Evropska unija.
Nezgodno je samo što je tu ocenu izneo dok Deliblatska peščara još gori.
Požar je buknuo 21. jula, zahvatio hiljade hektara, ugrozio naselja i doveo do evakuacije stanovništva. Gorela je i Srbija. Za nekoliko dana registrovano je više od 600 požara, dok su vatrogasci imali i po 140 intervencija dnevno.
Njihov ogroman posao niko ozbiljan ne dovodi u pitanje. Ali požrtvovanost ljudi na terenu nije dokaz da je sistem radio bez greške.
Srbija je tek 21. avgusta aktivirala Mehanizam civilne zaštite EU. Evropska komisija prethodno je saopštila da zahtev iz Beograda nije stigao i da je spremna da reaguje čim bude upućen. Kada je stigao, ponuđena su četiri „Black Hawk“ helikoptera, 124 spasioca iz Nemačke i Rumunije i 39 vozila.
U pomoć je stigao i ruski „iljušin 76“. Samo pet helikoptera, tri srpska i dva evropska, u subotu je izbacilo 370 tona vode, dok je ruski avion prethodnih dana izbacio još 420 tona.
Nije problem što je Srbija tražila pomoć. To rade i daleko bogatije evropske zemlje. Pitanje je zašto se čekalo dok je Peščara gorela nedeljama.
Od zgarišta do predizborne bine
Vučić je u nedelju stigao u Deliblatsku peščaru, preleteo požare i objavio da je Srbija, proporcionalno svojoj veličini, evropska sila u vazdušnim kapacitetima za gašenje požara. Potom je rekao i da smo uspeli da sačuvamo ljudske živote i imovinu „što niko u Evropi nije uspeo“.
Požar je tako dobio politički poželjan epilog.
Nije dovoljno što vatrogasci rade herojski, država mora da bude najbolja. Nije dovoljno imati dobre helikoptere, naši moraju biti bolji od evropskih. A kada činjenice pokvare sliku pobede, problem postaju oni koji na njih ukazuju.
Kritičari vlasti postali su „državni paraziti“, ljudi koji „skiče kao prasići“, a Vučić je sada poručio i da mu se „gade“ oni koji, kako kaže, lažu o požarima.
Provladini mediji spremno su preuzeli isti okvir. Umesto pitanja zašto je Peščara gorela nedeljama, tema postaje ko „mrzi vatrogasce“. Umesto pitanja da li je pomoć mogla da bude zatražena ranije, ponovo su problem opozicija, studenti i kritički mediji.Ministar Bratina, zadužen za informisanje, za to vreme izjavljuje da je „sloboda medija tolika da bi slobodno mogla da bude manja“. Pritom, sasvim sigurno, nije mislio na ono glasilo sa kojeg tzv novinari urlaju, nazivajući kolege koji rade po pravilima struke idiotima, mandrilima, nesojima i lažovčinama.
Vučić je najavio i odlikovanja vatrogascima. Oni su priznanja svojim radom svakako zaslužili. Ali odlikovanje vatrogasca nije odgovor na pitanje da li je država mogla bolje da organizuje gašenje požara.
Vatra u drugom planu, Vučić u prvom
Sve se događa usred Vučićevih gotovo svakodnevnih obilazaka Srbije. Razgovora sa građanima, obećanja, najava puteva i investicija i rešavanja lokalnih problema pred kamerama.
Kako je to izgledalo dok je gorela Peščara pokazuje analiza Raskrikavanja. Od 18. avgusta Informer je objavio osam tekstova o požaru, a čak 56 o Vučiću i njegovim aktivnostima u kampanji.
Dok požar nije mogao da bude predstavljen kao pobeda, bio je jedna od vesti. Kada je predsednik stigao među vatrogasce, dobio je glavnog junaka.
I tu se Deliblatska peščara uklapa u poznati obrazac. Kriza koja bi trebalo da otvori pitanja o prevenciji, broju vatrogasaca, opremi, brzini reakcije i odgovornosti institucija pretvara se u još jednu epizodu permanentne kampanje.
Srbija nesumnjivo ima ozbiljne kapacitete za gašenje požara, a vatrogasci su uradili ogroman posao. Ali ako smo zaista evropska velesila, onda bi vlast morala da odgovori kako je požar trajao nedeljama, zašto je pomoć EU zatražena tek 21. avgusta i šta je moglo da bude urađeno ranije.
To nisu pitanja protiv Srbije. Još manje protiv vatrogasaca.
To su pitanja za one koji Srbijom upravljaju.
Ali u sistemu u kojem gotovo svaka kriza na kraju mora da proizvede istu sliku – predsednika kao pobednika, i požar je završio kao deo kampanje.
Tako smo od Peščare koja gori stigli do Srbije kao „evropske velesile“: uz evropske helikoptere, strane spasioce, desetine vozila i ruski „iljušin“.
Velesila, dakle. Samo što još gori.
Još uvek nema komentara.