Na obroncima Troglava u selu Maglič kod Kraljeva gori deo borove šume i nisko rastinje. Gašenje otežava nepristupačan teren. Vetar komplikuje situaciju i na Stolovima.
Nikola Petrić iz „Srbijašuma“ rekao je za RTS da je na Stolovima ukupna površina zahvaćena požarom iznosi preko 1.000 hektara.
„Manji procenat te površine predstavljaju neki šumski sistemi, i kroz njih je uglavnom prošao prizemni požar“, objasnio je, dodajući da je mestimično dolazilo i do požara po krošnjama, ali da tamo šteta uglavnom nije velika.
Većinu zahvaćene površine, kako je naglasio, čine kamenjari, goleti, pašnjaci i nisko rastinje.
Upitan koliko će biti potrebno vremena da se obnovi zelenilo, Petrić je poručio da će „priroda ovde većinu stvari uraditi sama, kao što je i uvek činila“.
Podsetio je da Stolovi nisu po prvi put zahvaćeni požarom i da su, budući da su suva planina, požari na tom području relativno česti.
Pošto travnata i žbunasta vegetacija i predeli sa kamenjarom čine najveći deo izgorele površine, na tim mestima verovatno neće biti potrebe za intervencijom – priroda će, prema njegovim rečima, u relativno kratkom roku obnoviti vegetaciju, a već na proleće se očekuje znatno drugačija slika terena.
Kada je reč o šumskim površinama, biće sprovedena analiza čim prestane opasnost od širenja požara, a pošumljavanje će se vršiti tamo gde bude neophodno.
Osvrćući se na mogućnost planskog pošumljavanja radi lakšeg gašenja budućih požara, Petrić je rekao da se upravo na tome i radi.
„Četinarske šume jesu taj neki teži deo za gašenje“, istakao je, navodeći da se prilikom pošumljavanja planski izbegavaju monokulture i da se pravi mozaična struktura sa smenjivanjem lišćarskih i četinarskih vrsta.
Problem na terenu koji je sada goreo, prema njegovim rečima, predstavlja to što je reč o nepristupačnom području gde se požar različitom brzinom prenosio, ali je zahvatio svaku vrstu biljnog pokrivača – i hrastove izdanačke šume, i borove, i pašnjake.
Na pitanje da li se prilikom budućeg pošumljavanja uzima u obzir i otpornost vrsta na klimatske promene, Petrić je odgovorio potvrdno, navodeći da se o tome već vodi računa nezavisno od zaštite od požara.
„Kako nam se sve više ponavljaju ova leta sa malom količinom padavina, a sa većim prosečnim temperaturama, sve više se planira sadnja vrsta otpornijih na visoke temperature, dok se i sam sadni materijal bira tako da bude klimatski rezilijentan“, rekao je Petrić.
Još uvek nema komentara.