Rat na Bliskom istoku – pola godine pakla i hiljade mrtvih
Prošlo je šest meseci od kada su združene snage Sjedinjenih Američkih Država i Izraela pokrenule vojnu operaciju protiv Irana. U prvim danima najavljivana je kao hirurški precizna kampanja usmerena na neutralisanje iranskog nuklearnog programa i raketnih kapaciteta, pretvorila se u iscrpljujući sukob koji iz promenio geopolitičku sliku Bliskog istoka i globalne ekonomije.
U prvim nedeljama rata, masovni vazdušni udari američkih bombardera B-2 i izraelskih lovaca F-35 teško su oštetili ključna nuklearna postrojenja u Natanzu i Fordou, kao i centre komandovanja u Teheranu. Šest meseci kasnije vojna struktura Irana nije potpuno paralisana iako je na Iran izvedeno 3580 napada. Iranska Revolucionarna garda (IRGC) brzo se prilagodila, prelazno delujući iz duboko ukopanih podzemnih baza i sprovodeći strategiju „asimetričnog ratovanja”.
Hiljade poginuli, desetine hjiljada ranjenih
Zapadne obaveštajne procene (SAD i Izrael) navode preko 6.000 poginulih pripadnika iranskih oružanih snaga i IRGC-a, dok zvanični Teheran priznaje oko 1.250 poginulih vojnika. Pored toga, stradalo je više od 2.500 boraca savezničkih grupa (Hezbolah, proiranske milicije u Iraku i Jemenu).
Između 1.700 i 3.600 civila poginulo je u vazdušnim udarima unutar samog Irana, od toga preko 250 dece. Procenjuje se da ima preko 33.000 ranjenih civila i više od 15.000 ranjenih vojnika.
Poginulo je 19 ili 20 američkih vojnika uglavnom u raketnim udarima na baze u Kuvajtu i Iraku i jedan vojni upregovarač. Više od 620 vojnika je ranjeno.
Život je izgubilo 40 izraelskih vojnika i 31 civil. Ranjenih ima preko 7.800, od čega oko 1.450 vojnih lica.
Prema poslednjim službenim podacima, najmanje 4350 ljudi je ubijeno u Libanu.
Najkritičnije u Ormuskom moreuzu
Danas je jedno od najkritičnijih žarišta Persijski zaliv i Ormuski moreuz. Iran uspeva da pomorski saobraćaj drži pod stalnom pretnjom pomoću teledirigovanih dronova samoubica, brzih jurišnih čamaca i podmorskih mina. Promet tankera je desetkovan, što je dovelo do nezapamćenog skoka cena sirove nafte na globalnom tržištu. Evropa i Azija trpe najveći ekonomski pritisak, dok se svetske berze bore sa inflatornim udarom koji podseća na energetske krize iz sedamdesetih godina prošlog veka.
U Iranu je situacija dramatična. Intenzivno bombardovanje uništilo je značajan deo energetske i prometne infrastrukture, ostavljajući milione civila bez stabilnog snabdevanja strujom i vodom. Iako su se saveznici nadali da će vojni pritisak podstaći unutrašnji revolt i pad režima, reakcija stanovništva za sada je podeljena, dok deo građana javno protestuje protiv nastavka rata, drugi deo se usled spoljne agresije okuplja oko nacionalne zastave.
U Iranu su gotovo potpuno su uništeni površinski i podzemni kompleksi za obogaćivanje uranijuma u Natanzu i Fordou, kao i vojne baze u Karadžu i Isfahanu. Uništeno je preko 190 lansera balističkih raketa i oko 155 morskih plovila, uključujući brze patrole i fregate.
Uništeno 5500 zgrada i hiljadu objekata
Preko 5.500 stambenih jedinica i 1.000 komercijalnih objekata pretrpelo je teška oštećenja ili su potpuno uništeni. Oštećeno je 65 škola, 14 bolnica i više od 220 lokalnih administrativnih i bezbednosnih objekata.
U Zalivu je preko 228 američkih vojnih i logističkih objekata širom Bliskog istoka (Kuvajt, Bahrein, Irak) pretrpelo je direktnu štetu. Flota SAD izgubila je ili ima oštećena 42 aviona ili drona, kao i uništenih nekoliko ključnih radarskih sistema protivvazdušne odbrane.
Značajna šteta zabeležena je u Izraelu, na lučkim postrojenjima u Haifi, elektroenergetskoj mreži u centralnom delu zemlje i stambenim blokovima u predgrađima Tel Aviva usled udara teških balističkih projektila i dronova.
Uvoznici platili 300 milijardi više za naftu i gas
Ekonomska šteta je nemerljiva. Pre rata je Ormuskim moreuzom prolazilo 100 brodova dnevno, asada svega sedam tankera. Cena nafte je porasla za preko 22 odsto, i u jednom momentu bila je 120 dolara za barel.
Centar za istraživanje energije i čistog vazduha procenio je da su uvoznici fosilnih goriva platili su dodatnih oko 330 milijardi dolara za sirovu naftu, derivate i gas u prvih šest meseci rata. EU je snosila najveći trošak (78 milijardi), Kina 35, a Indija 22 milijarde dolara.
Rat je američku vojsku koštao 37, 5 milijardi dolara, saopštio je Pentagon, ali je, tvrde vojni analitičari, stvarna brojka mnogo veća.
Još uvek nema komentara.