„Pomoć detetu ne sme biti kredit države“: Dok bageri u Surčinu gutaju milijarde, Alimentacioni fond sveden na minimum
„Javni interes zaštite budžeta ne sme biti toliko iznad interesa deteta. Na ovaj način se obesmišljava sama ideja Alimentacionog fonda“, poručuje za Naš portal Dragiša Ćalić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM). Dok se na surčinskim poljima u oblacima prašine dižu obrisi „nacionalnog ponosa“ od milijardu evra, država je odlučila da „uštedi“ na onima koji nemaju glas.
Budžetska „dijeta“ kao mehanizam opstrukcije
Od pompezno najavljivanih 500 miliona dinara za pomoć deci žrtvama ekonomskog nasilja, vlast je za 2026. godinu opredelila svega 100 miliona. Zvanično opravdanje ministarke Jelene Žarić Kovačević da je novca „dovoljno“ jer je do maja pravo ostvarilo tek 771 dete pravni stručnjaci vide kao opasan pokušaj kapitalizacije sopstvene birokratske opstrukcije.
Dragiša Ćalić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) za Naš portal povlači paralelu sa budžetom za besplatnu pravnu pomoć, koji se godinama drastično smanjuje pod izgovorom da ostaje neutrošen.
„Smatramo da razlog nije taj što potrebe nema. U YUCOM-u gotovo bar jednom nedeljno imamo upit vezan za neplaćanje alimentacije. Razlog niske realizacije je to što sistem još nije profunkcionisao i što ljudi ne znaju da uopšte imaju to pravo“, objašnjava Ćalić. On upozorava da se sredstva povlače prerano: „Problem je više u tome što građani još uvek nisu krenuli da koriste to pravo u punom kapacitetu, nego što u realnosti nema potrebe za tim sredstvima“, ističe Ćalić.
YUCOM pred Ustavnim sudom zbog „dužničkog ropstva“ dece
Najmračniji deo Zakona, sporni Član 12, predviđa da dete koje prima pomoć od države postaje njen dužnik onog trenutka kada nasledi imovinu roditelja koji mu alimentaciju nikada nije plaćao. Država se u ovom lancu ne pojavljuje kao zaštitnik, već kao zelenaš koji od deteta naplaćuje dugove preminulog roditelja, uvećane za zatezne kamate.
Zbog ovoga je YUCOM preduzeo radikalne korake.
„Naš stav prema ovom rešenju je krajnje negativan i smatramo da mu nije mesto u zakonu. Zbog toga smo podneli inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti tog člana Ustavnom sudu“, otkriva Ćalić za Naš portal.
Prema njegovim rečima, javni interes zaštite budžeta ne sme biti ispred interesa deteta.
„Na ovaj način se obesmišljava sama ideja Alimentacionog fonda. Trebalo bi više računa voditi o privatnom interesu tog deteta nego o javnom interesu zaštite budžeta“, podvlači on.
Stolica od 20.000 evra naspram bede od 28.000 dinara
Dok država štedi na deci, na stadionima se razbacuje novcem poreskih obveznika. Ekonomista Dušan Nikezić, gostujući u podkastu „Dopisnik“ na Našem portalu, izneo je podatak koji ogoljava surovost državnih prioriteta: jedna VIP stolica na Nacionalnom stadionu košta 20.000 evra.
Matematika društvene nepravde je jasna: cena jedne jedine stolice na stadionu (oko 2.340.000 dinara) pokriva skoro sedam godina maksimalnih isplata za jedno dete iz Fonda. Celokupan budžet Alimentacionog fonda za celu 2026. godinu od 100 miliona dinara dovoljan je za kupovinu svega 42 ovakve stolice.
Istovremeno, maksimalna mesečna isplata detetu iz Fonda limitirana je na oko 28.000 dinara. Za državu je to „minimum“, a za pravnike ogledalo opšte bede.
„Apsolutno smatramo da je taj iznos nizak. On nažalost pokazuje da je standard u državi poprilično nizak. Razumemo da su troškovi života mnogo viši, ali se ovde više išlo na to koliku zaradu ima roditelj koji ne plaća, nego na to koliki su stvarni troškovi rasta deteta. Kod nas bi zarade i sva ostala davanja morala biti bar dva do tri puta veća“, decidan je Ćalić.
Priznanje poraza ili novi mehanizam?
Iako struka pozdravlja uvođenje Fonda kao dodatnog mehanizma zaštite koji postoji i u razvijenijim zemljama, Ćalić ističe da se ne radi o „nemoći“ države, već o sistemu koji tek treba da zaživi. Ipak, ostaje činjenica da se teret tog „uvezivanja sistema“ lomi preko leđa onih najranjivijih.
Čak 85 odsto korisnika Fonda čine deca o kojoj brinu majke, dok se siva ekonomija i dalje toleriše nesavesnim očevima. Vlast koja se hvali „skokom u budućnost“ ostavila je decu u prošlom veku, zarobljenu između preskupih stadiona i zakona koji od njih prave doživotne dužnike.
NAŠ TV
Još uvek nema komentara.