Srbija ostaje bez nastavnika: Amfiteatri prazni, a plan za spas škola skuplja prašinu
Kada se podvuče crta posle julskih prijemnih ispita, ne ostaje prostor ni za kakve dalje analize obrazovnih trendova. Brojke sa Univerziteta u Beogradu su surove i nedvosmislene. Učionice će nam uskoro ostati bez nastavnika matematike, fizike i hemije, jer na te fakultete prosto niko ne želi da ide. Prazni amfiteatri nisu samo nekakvo upozorenje o kojem se raspravlja na tribinama, već naša nova realnost, dok jedini konkretan plan za spas srpskog školstva mesecima stoji ignorisan u fiokama nadležnih institucija.
Zvanična statistika pokazuje da nije reč samo o prolaznom padu interesovanja, već o sistemskom trendu koji dugoročno vodi ka potpunom odumiranju nastavničkog kadra. Fizički fakultet u ovom roku nudi 155 mesta, a papire je predalo jedva 60 maturanata. Ako pogledate smer Opšta fizika, onaj koji direktno školuje buduće profesore za rad u osnovnim i srednjim školama, tu se za 25 budžetskih mesta prijavio jedan jedini kandidat.
Sličan apsurd dočekuje nas i na Hemijskom fakultetu. Od 185 planiranih indeksa, 46 ostaje prazno, a za smer nastave hemije konkurisao je ponovo samo jedan brucoš. Dekan Hemijskog fakulteta dr Goran Roglić godinama podseća na poražavajuću putanju: 2015. godine imali su bar 26 brucoša na ovom smeru, a na identičan problem i samo jednog prijavljenog kandidata upozoravao je još tokom upisa 2024. godine.
„Još kritičniji smer je nastava hemije na kom imamo tek jednog prijavljenog. To je zaista tužno“, naveo je tada dr Roglić.
Na Matematičkom fakultetu ostalo je nepopunjeno 114 mesta, dok Geografski fakultet beleži 141 praznu stolicu. Dekan Geografskog, dr Velimir Šećerov, objašnjavajući razloge za hitne inicijative fakulteta istakao je hroničnost problema.
„U suštini ova platforma je naša reakcija, pošto uviđamo u poslednjih sedam-osam godina da je interesovanje đaka za studiranje nastavničkih smerova dramatično opalo.“
Mladi, ako i upišu, mahom jure turizmologiju.
Filološki fakultet je uspeo da donekle obezbedi 94 kandidata na Katedri za srpski jezik i književnost. Ipak, to ni izbliza ne popravlja sistemsku sliku. Na nivou čitavog Filološkog pretekla su čak 622 nepopunjena mesta.
Dokument koji niko ne želi da čita
Videvši da idemo pravo u zid, čelni ljudi ovih institucija pokušali su da reaguju još u martu 2023. godine. Dekani osam beogradskih fakulteta tada su seli, zajednički formulisali i zvanično predstavili „Platformu za spas obrazovanja“. Svoj potpis stavili su dekani Filološkog, Hemijskog, Filozofskog, Matematičkog, Geografskog, Biološkog, Fizičkog i Fakulteta za fizičku hemiju, uz nedvosmislenu podršku direktora škola i ključnih prosvetnih sindikata.
Platforma je krajnje konkretna i nudi opipljiva rešenja. Traži se donošenje potpuno nove strategije koja bi povezala sve nivoe, od predškolskog do visokog obrazovanja i ono najvažnije, da država preuzme punu odgovornost i obrazovanje konačno tretira kao delatnost od prioritetnog javnog značaja. Šta se dogodilo nakon što je dokument u proleće 2023. usvojen i poslat Ministarstvu prosvete? Govoreći o sudbini te inicijative neposredno nakon predaje, profesor Roglić je posvedočio o institucionalnom ignorisanju.
„Pokušavamo da oživimo tu platformu, da tražimo neki sastanak u ministarstvu. Oni su bili u nekom problemu s izmenama zakona, sa smenom ministra i slično“, rekao je dr Roglić, uz napomenu da ih iz ministarstva niko nije ni kontaktirao.
Danas, više od tri godine kasnije, sudbina tog dokumenta ostaje ista: akademska zajednica nudi izlaz, dok donosioci odluka radije taj papir drže van očiju javnosti.
Računica zbog koje beže iz škola
Pitanje zašto mladi beže od prosvete rešava se onom najosnovnijom, životnom računicom. Zašto bi maturant izabrao teške, višegodišnje studije matematike ili fizike, apsolutno svestan da ga na kraju puta čeka zarada kojom danas jedva mogu da se pokriju mesečni troškovi u većem gradu?
U Platformi se vrlo razumno predlaže uvođenje namenskih, regionalnih stipendija kako bi se budući nastavnici obavezali da rade u školama, ali se i naglašava da plate u obrazovanju moraju ići 30 do 50 odsto preko republičkog proseka, jer je to jedini način da se struci vrati elementarni ugled. Umesto toga, imamo situaciju u kojoj redovna državna studentska stipendija iznosi skromnih 13.000 dinara mesečno, što nije suma koja može stimulisati bilo koga na težak akademski rad.
A kada taj jedan aktuelni brucoš sa fizike napokon diplomira i zakorači u učionicu, dočekaće ga finansijski šamar. Nastavnik u školi sa punih 30 godina radnog staža trenutno može da računa na osnovnu platu od oko 132.670 dinara. Ako kojim slučajem prihvati na sebe i ulogu razrednog starešine, što donosi neprestanu dostupnost i guranje u beskrajne pregovore s roditeljima i administracijom, država će taj rizik nagraditi sa mizernih sedam odsto, odnosno nepunih 8.000 dinara. Zbog takvog tretmana, sindikati zaposlenih u prosveti apeluju i pokušavaju da izbore uslov po kom bi nastavnik sa deceniju i po iskustva i odeljenjskim starešinstvom imao garantovanih 140.433 dinara.
Kada se sve ovo sabere, postaje više nego očigledno da poluprazni amfiteatri nisu neka statistička greška. Oni su posledica racionalne odluke mladih ljudi da ne bacaju svoje godine na sistem koji odbija da ih plati i zaštiti. Onaj jedan budući profesor fizike ne može sam pokriti nastavu u stotinu škola po Srbiji. Pitanje odavno nije da li će nam školstvo biti u krizi. Ono doslovno umire iz dana u dan, dok institucije koje bi trebalo da povuku kočnicu biraju da ćute i čekaju da se učionice same od sebe zaključaju.
Još uvek nema komentara.