Nedelja je, budilnik je isključen, a mi se budimo tek oko 11 ili 12 sati. Mnogi od nas to rade redovno, verujući da će ti dodatni sati sna „resetovati“ telo i um. Ali šta ako ta navika zapravo pogoršava stvari?
Spavanje do kasno vikendom ne spašava mozak, naprotiv, hronični manjak može da doprinese gubitku sinaptičkih veza. Mnogi vikendom „nadoknađuju“ propušteni san spavanjem do podneva, ali nauka pokazuje da to ne rešava problem.
Pomeranje ritma spavanja između radnih dana i vikenda može da nas poremeti jednako snažno kao promena vremenske zone nakon putovanja. Istraživanja pokazuju da takve oscilacije doprinose umoru, poremećajima metabolizma, većem riziku od gojaznosti, dijabetesa i problema sa srcem. Ne rešavaju osnovni problem, a to je hronični nedostatak sna tokom nedelje.
Studija, objavljena u časopisu “The Journal of Neuroscience”, pokazala je da produženi nedostatak sna ne poništava nagomilane posledice hroničnog nespavanja. Posledice se gomilaju, kao što su gubitak pamćenja, emocionalna nestabilnost, usporeno razmišljanje i veći rizik od anksioznosti i depresije.
San nije samo puko „punjenje baterija“. Dok spavamo, mi štitimo mozak, jer se on, upravo tada, obnavlja i štiti.
Zato, nadoknađivanje sna za vikend može da stvori privremeni osećaj olakšanja, ali ne umanjuje štetu koja se već desila. Najbolje bi bilo da se trudimo da nam san bude konzistentan. Važno je da na spavanje idemo u približno isto vreme, kako radnim danima, tako i vikendom. Čak i kada to znači da ranije legnemo petkom ili subotom, umesto da se kasnije budimo.
Da bismo zaštitili mozak, potrebno je da spavamo 7 do 9 sati svake noći, da odlazimo na spavanje u približno isto vreme i da izbegavamo gledanje u ekran, bar sat vremena pre odlaska u krevet.
Savet nauke je da je bolje da postepeno vraćamo rutinu, nego da je nadoknađujemo jednim maratonskim spavanjem. Na taj način čuvamo i mentalno zdravlje.
Još uvek nema komentara.