Troškovi samo za početak školske godine i do 60 000 din po đaku
„Ne znam odakle da počnem. Ovo mi je finansijski najteži period u godini. Imam dva osnovca, treba obojicu da opremimo od moje i muževljeve prosečne plate i ozbiljno razmišljamo da podignemo kredit“, kaže za Naš portal Zemunka Gordana Petrović, majka dvojice učenika.
A na primedbe koje, kaže, već sluša – „što ste onda vodili decu na more u Grčku“ – ima spreman odgovor.
„Pa gde da ih držim preko raspusta, u kavezu? Deset dana u Grčkoj celu porodicu košta manje nego da dvoje dece opremim za školu koja je, navodno, besplatna“, kaže Gordana.
I nije daleko od računice.
Nova školska godina počinje 1. septembra, a ovogodišnje procene pokazuju da potpuno opremanje jednog đaka može da košta od oko 37.000 do 60.000 dinara. Za porodicu sa dvoje školske dece to znači da septembar može da počne računom većim od 100.000 dinara i pre nego što je održan prvi čas i pre nego što je na roditeljskom sastanku izgovoreno ono čuveno: „Treba još samo…“
Naravno, neće svaki roditelj potrošiti toliko. Neko ima prošlogodišnji ranac, neko može da nasledi garderobu, deo učenika dobija besplatne udžbenike, a većina roditelja obilazi prodavnice i traži akcije. Porodica koja mora da kupi gotovo sve novo se suočava sa ozbiljnim udarom na kućni budžet.
Torba prazna, a račun već veliki
Samo školski pribor i ono što ide u ranac mogu da koštaju oko 12.000 dinara. Prosečan ranac je između 5.000 i 7.000 dinara, dok atraktivniji modeli idu i do 10.000. Pernice koštaju od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dinara, a onda dolaze sveske, olovke, bojice, flomasteri, tempere, blokovi, lenjiri, šestari, lepak, plastelin, kolaž-papir…
Svaka od tih stavki pojedinačno izgleda gotovo bezazleno. Problem nastaje kada kasirka pritisne „ukupno“. Prema okvirnoj računici za punjenje školske torbe, ukoliko se kupuje sve, treba izdvojiti oko 12.000 dinara, dok komplet novih udžbenika košta od oko 9.000 do 23.000 dinara, zavisno od razreda i izdavača.
Druge ovogodišnje računice pokazuju da knjige za prvake koštaju oko 10.000 do 12.000 dinara, dok za starije osnovce mogu da dostignu i približno 24.000.
A knjige i pribor su tek početak.
Deca su preko leta, po finansije roditelja prilično nezgodnom običaju, porasla. Potrebne su pantalone, majice, dukserica, trenerka, patike. Zatim oprema za fizičko, druge patike, majica, šorts ili helanke, eventualno trenerka i torba.
Kada se sve sabere, skromnija kompletna kupovina procenjuje se na oko 36.500 dinara. Približno 10.000 za udžbenike, 6.000 za pribor i sveske, 3.000 za ranac, 10.000 za garderobu, 3.000 za patike i oko 4.000 za fizičko. U skupljoj, ali teško da se može reći luksuznoj varijanti, račun raste do približno 60.000 dinara.
Dakle, 60.000 dinara nije račun za novi telefon, laptop ili renoviranje dečje sobe. To je novac potreban da dete 1. septembra dođe u školu obučeno, obuveno i sa osnovnim stvarima potrebnim za nastavu.
Besplatne knjige, ali ne za sve
Država obezbeđuje besplatne udžbenike određenim kategorijama učenika, dok pojedine lokalne samouprave imaju sopstvene programe pomoći.
Prema ovogodišnjim podacima, pravo na besplatne udžbenike iz državnog programa ima oko 96.000 učenika. Novi Sad i Subotica obezbeđuju knjige svim osnovcima, Kragujevac ima svoj model pomoći, dok Beograd roditeljima osnovaca i srednjoškolaca daje po 20.000 dinara đačke pomoći.
To znači da trošak školovanja zavisi i od poštanskog broja. Isto dete, ista škola kao javna usluga, ista država, ali račun roditelja može biti prilično različit u zavisnosti od toga u kom gradu živi.
U Beogradu je dodatni problem bilo kašnjenje pojedinih isplata. Roditelji su tokom leta prijavljivali da obećane rate pomoći nisu stizale očekivanom dinamikom. Obaveze prema knjižarama, naravno, nisu pokazale sličnu sklonost ka kašnjenju.
Država se ove godine pobrinula i za ponešto školskog pribora. Učenici 1.275 osnovnih škola trebalo bi da dobiju po jednu svesku, olovku, blok broj 5, raspored časova i torbu za blok sa obeležjima EXPO 2027. Nabavka tog materijala i lopti za škole vredna je oko 282 miliona dinara sa PDV-om.
Sveska je, dakle, rešena.
Roditeljima ostaje još samo nekoliko desetina hiljada dinara.
Prvi septembar nije kraj, već početak troškova
Najveća varka svih avgustovskih računica jeste što stvaraju utisak da roditelj plati 40.000 ili 60.000 dinara i završio je posao do sledećeg septembra. Nije.
Sveske se troše, olovke misteriozno nestaju, tempere se osuše, patike postanu male, trenerka kratka, a tokom godine pojavljuju se novi materijali, lektire, fotografisanja, priredbe, izleti i ekskurzije.
I gotovo uvek ono: „Mama, treba mi za sutra.“
Zatim dolazi trošak koji možda najbolje pokazuje koliko zaista košta školovanje u Srbiji, privatni časovi.
Pred malu maturu, ali sve češće i mnogo ranije, porodice plaćaju dodatne časove matematike, srpskog, fizike, hemije ili stranih jezika. Cena časa najčešće se kreće između 1.200 i 2.000 dinara, a dva časa nedeljno tokom nekoliko meseci mogu da naprave dodatni račun od nekoliko desetina hiljada dinara. Za samo jedan predmet.
Formalno, privatni čas nije trošak javnog obrazovanja. U porodičnom budžetu, međutim, vrlo često jeste trošak školovanja.
Tu priča o skupim rančevima prestaje da bude sezonska avgustovska tema.
Koliko zaista košta „besplatno“ obrazovanje?
Za porodicu sa jednim školarcem početak godine je veliki trošak. Sa dvoje dece iznos se približava ili prelazi 100.000 dinara, a sa troje priprema za 1. septembar već liči na ozbiljan finansijski projekat.
Osnovne potrebe, ne luksuz.
Roditelj može da kupi jeftiniji ranac, ali dete ne može u školu bez sveske. Može da preskoči brendiranu pernicu, ali teško može patike ako ih je dete preraslo. Može da pronađe polovne udžbenike, ali ne i polovnu radnu svesku koju je neko već popunio. Gotovo da je trošak od oko 60.000 dinara samo ulaznica.
Posle prvog zvona stižu novi pribor, garderoba, izleti, ekskurzije i privatni časovi. Kada se sve to rasporedi na devet meseci školske godine, postaje jasno zašto roditelji poput Gordane Petrović poslednje dane avgusta ne doživljavaju samo kao kraj raspusta, već kao početak jednog od najskupljih perioda godine.
Ustav kaže da je osnovno obrazovanje besplatno.
Još uvek nema komentara.