Svakog 8. marta, ranim jutrom, otac bi obukao najlepše odelo i pokucao na moja vrata sa buketom cveća. Očima punim ljubavi pružao bi mi brzo taj buketić i tiho i stidljivo izgovarao: „Sine, srećan ti praznik!“
E, baš to „sine“ u obraćanju ženskom detetu je, možda, značilo da si priznat i da nisi različit od onog drugog, muškog, da isto vrediš, da imaš ista prava na ista prava. Tako piše i u zakonu. Ali zakon ne reguliše obaveze. Jer, muž ima pravo da dođe kući umoran od posla i da prilegne, a pošto se kuća neće sama počistiti, ručak sam skuvati, a ni veš oprati i ispeglati, žene posle posla ne priležu na kauč, već na drugi posao. I to se podrazumeva, jer „na ženi je kuća“.
I sad malo vredi da vam kažem da to nije tačno, da ste zvanično potpisale dokument da ste u braku ravnopravne i da se i ljubav i poslovi dele jednako. U praksi pobeđuje ono nasleđeno, tradicija. Čak i ako se požalite, ni majka vas neće razumeti. Ona, balkanska, obično kaže:“Pritrpi malo, kud ćeš, ako se razvedeš!?“ Čak, iako trpiš batine, pretnje, psihička zlostavljanja. Sve je bolje, nego da si „raspuštenica“. A „zna“ se šta su one. Ako i skupite hrabrost da napustite takav brak, povedete decu, što se podrazumeva, ekonomska računica nije na vašoj strani. Da, bivši mora da plaća alimentaciju, uglavnom bednu, a i tad se ponašaju kao da im vadiš zdrav zub, kao da novac ne daju deci. Kod većine važi ona, „razveden od žene i dece“.
Inače, u Srbiji, prema najnovijim podacima, žene zarađuju u proseku oko 14% manje od muškaraca, što mesečno iznosi oko 14 hiljada dinara razlike. U uzrastu od 35 do 39 godina, razlika dostiže čak 20% manje plate za žene. Iako se u nekim firmama prikazuje manji jaz, ukupni podaci ukazuju na slabiju prisutnost žena u visoko plaćenim pozicijama.
Femicid nije priznat kao posebno krivično delo. A za nešto malo više od decenije ubijeno je gotovo 500 žena. Uglavnom od ruke njihovih partnera. Džabe što je većina tih nesrećnica prijavljivala nasilje. Izgrde nasilnika, ponekad blago kazne ili zabrane prilazak i oštro zaprete kažiprstom:“no,no“. A nasilnik ide do kraja.
Dakle, drage dame, dobro nam došle u zemlju u kojoj ste na popustu, 14% popusta, da budemo tačni. Jer, valjda, manje smo vredne, manje radimo, manje znamo. Tako kažu te statistike. I kad smo na vrhuncu karijere, opet smo 20% jeftinije, jer, zaboga, skromnost je vrlina. Ponekad nam uzmu i život, jer femicid raste kao da se takmičimo. Eto, tu smo ravnopravni, po broju tragedija.
Naših prava se setimo za 8. mart, mada Klara Cetkin, boreći se za radnice, sasvim sigurno, nije mislila da će ta borba biti nagrađena karanfilima i otužnim viber gifovima.
Dok god ćutimo, društvo će nam i dalje čestitati cvetovima, a plaćati nas u sitnišu.
Srećan „praznik“!
Još uvek nema komentara.