Irena Joveva za Naš portal: Para nema, ako se pravila ne poštuju, to nije politički pritisak EU, već poziv na odgovornost
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je u Briselu da će Srbija moći da računa na oko 1,5 milijardi evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan tek kada u potpunosti ispuni niz političkih i pravnih uslova od reforme pravosuđa u skladu sa preporukama Venecijanske komisije, preko obezbeđivanja slobodnih i poštenih izbora, do garantovanja slobode medija i izražavanja.
Kako je navela pred članovima Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (AFET), Evropska unija trenutno analizira da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplate u okviru finansijskih instrumenata Unije, pri čemu se posebno razmatra sprovođenje nedavno usvojenih pravosudnih zakona, ali i ukupno stanje demokratije.
Kos je naglasila da se od Srbije očekuje puna primena preporuka ODIHR-a u vezi sa izbornim uslovima, kao i jačanje nezavisnosti pravosuđa i medijskog sistema.
„Očekujemo da Srbija ispuni 100 odsto onoga što će Venecijanska komisija reći. Očekujemo i slobodu izražavanja i slobodu medija, u suprotnom, nećemo moći da isplatimo sredstva“, poručila je Kos, dodajući da je za Srbiju u okviru Plana rasta predviđeno 1,5 od ukupno šest milijardi evra.
Upozorila je i da je Srbija trenutno pri dnu po uspešnosti sprovođenja reformi u regionu.
U isto vreme, u javnosti u Srbiji otvorena je rasprava o tome da li su takozvani „Mrdićevi zakoni“ o pravosuđu dodatno udaljili zemlju od evropskih standarda, s obzirom na primedbe Venecijanske komisije da bi mogli da povećaju politički uticaj na tužilaštvo i smanje njegovu nezavisnost.
Na toj pozadini, evroposlanica Irena Joveva u razgovoru za Naš portal detaljno objašnjava kako Brisel vidi Plan rasta i uslovljavanje evropske pomoći.
„To nije politički pritisak, već pravila i odgovornost“
Na pitanje da li EU koristi finansijsku pomoć kao politički pritisak na Srbiju, Joveva odbacuje takvu interpretaciju.
„To se po mom mišljenju ne zove politički pritisak, već pitanje pravila i odgovornosti“, kaže ona.
Objašnjava da je Plan rasta osmišljen kao razvojni instrument, a ne politička poluga:
„Reč je o paketu vrednom oko 6 milijardi evra, koji kombinuje grantove i povoljne zajmove, ali i otvara vrata postepenom pristupu jedinstvenom tržištu. To su konkretne šanse za rast, investicije i životni standard.“
Ključna poruka, kako kaže, jeste da novac nije automatski,
„To nije ucena, već ‘pametno uslovljavanje’. Sredstva postoje i dostupna su Srbiji, ali dolaze uz jasna pravila i reforme koje se prate.“
Dodaje i da se isti principi primenjuju i unutar EU:
„Primer Mađarske pokazuje da se ne radi o dvostrukim standardima, već o pravilima koja važe za sve.“
Joveva ističe da je matematika jasna „sredstva su na stolu, a odgovornost je na vlastima, ako postoji stvarna politička volja za reforme i ispunjavanje preuzetih obaveza, to je to“ i dodaje “ Ako ne postoji slede posledice.
„Sredstva mogu biti zamrznuta, Srbija to zna“
Govoreći o mogućnosti da Srbija izgubi deo sredstava, Joveva ističe da to nije hipotetička pretnja, već deo mehanizma.
„Kao što sam rekla, to je pitanje ponašanja i odgovornosti. Sredstva se mogu zamrznuti, umanjiti ili preusmeriti ako se ne ispunjavaju obaveze“, navodi ona.
Kao primer navodi region „Bosni i Hercegovini je već uskraćeno 108 miliona, dok je Srbija u januaru dobila samo polovinu sredstava koja je mogla da povuče.“
Ipak, naglašava da novac nije kazna za građane, „Ovaj novac se ne sme tumačiti ni kao nagrada ni kao kazna srpskog naroda. Ako reforme izostanu, građani ostaju uskraćeni za sredstva za infrastrukturu, energetiku i digitalni razvoj.“
Dodaje i ključnu političku poruku:
„Brisel ne gubi ništa, ali gube građani, i to isključivo zbog vlasti.“
Ko odlučuje o novcu?
Joveva odbacuje narativ da se odluke donose politički ili proizvoljno „Odluke se ne donose u Savetu niti ih donosim ja, kako neki pokušavaju da prikažu“, kaže ona.
Objašnjava da je proces tehnički i zasnovan na kriterijumima
„To je predvidljiv mehanizam u okviru Evropske komisije, gde se odluke donose na osnovu činjenica i napretka u reformama.“
Srbija između stagnacije i društvene energije
Na pitanje gde se Srbija danas nalazi na putu ka EU, Joveva daje dvojak odgovor.
„Zavisi sa kog vidika gledamo“, kaže ona, institucionalno, ocenjuje da postoji stagnacija
„Srbija od 2021. stagnira, pa čak i nazaduje na pojedinim poljima zbog sistemskih problema.“
Ali društveni aspekt vidi drugačije,
„Ako gledamo želju građana za promenama, Srbija je možda čak bliže EU nego neke zemlje koje su već članice.“
Ipak, problem vidi u političkoj volji i kaže:
„Problem je što politička realnost ne prati energiju društva. Kako je aktuelna vlast u Srbiji za sad izbegavala sprovođenje suštinskih reformi, na šta redovno ukazuje i Evropska komisija u svojim izveštajima, i ako se u potpunosti ne uvaže i zaključci Venecijanske komisije u vezi sa spornim pravosudnim zakonima, bojim se da će kap preliti čašu.“
„Na kraju, pitanje više nije gde je Srbija, nego ko je koči.“
Univerziteti i pritisci „Pitanje kakva se država gradi“
Govoreći o sastanku rektora Vladana Đokića sa Martom Kos u Briselu, Joveva ističe da EU univerzitete vidi kao stub demokratije.
„Univerziteti su ključni za demokratsko društvo i slobodu mišljenja“, kaže ona, posebno upozorava na širi značaj pritisaka:
„Nije pitanje samo da li je univerzitet ugrožen, već kakva se država gradi ako se pritisak vrši upravo tamo gde bi sloboda morala biti najveća.“
Da li kriza usporava evropski put?
Joveva smatra da kriza nije novi problem, već razotkriva postojeće stanje.
„Evropski put Srbije bio je usporen i pre poslednjih događaja, ali kriza je dodatno ogolila probleme“, kaže ona. Ključno pitanje, po njoj, nije sama kriza već da će vlast iz krize izvući pouke ili je produbiti.
„Bez reformi nema rezultata“
Na kraju, Joveva odbacuje pojednostavljene interpretacije da EU uslovljava političke promene, istakavši „poruka iz Brisela je jednostavna, bez reformi nema rezultata“.
Dodaje da EU ne traži političku lojalnost, „Traže se standardi koji važe za sve nezavisne institucije, vladavina prava i fer izbori.“
Joveva zaključuje „Novac nije nagrada za političku lojalnost, a izbor puta ne donosi Brisel donose ga građani Srbije.“
Još uvek nema komentara.