Dilema koja muči mnoge koji žele da sačuvaju zdravlje srca bez odlaska u teretanu konačno je dobila stručni odgovor. Stručnjaci otkrivaju koje efekte ove dve popularne aktivnosti imaju na krvni pritisak i kako da odaberete onu koja vam više odgovara.
Visok krvni pritisak predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih izazova modernog doba sa kojim se suočava mnogo ljudi. Iako je farmakoterapija često neophodna, redovna fizička aktivnost ostaje jedno od najmoćnijih prirodnih oružja u borbi protiv hipertenzije. Ipak, kada dođe trenutak da se izabere idealan kardio trening, postoji dilema: da li se opredeliti za opuštajuću, ali brzu šetnju, ili trčati?
U uglednim medicinskim krugovima i analizama, stručnjaci poput dr Oluvatosina Ajaoa i dr Neome Oparaji detaljno su analizirali prednosti obe aktivnosti.
Moć hodanja: Više od obične šetnje
Mnogi podcenjuju snagu redovnog hodanja, smatrajući ga suviše blagim za ozbiljnije zdravstvene promene. Međutim, dr Oluwatosin Ajao ističe da je hodanje jedan od najjednostavnijih, a ujedno i najefikasnijih alata za regulaciju pritiska.
Meta-analize potvrđuju da redovno brzo hodanje u trajanju od 20 do 40 minuta, tri do pet puta nedeljno, uspešno snižava i sistolički (gornji) i dijastolički (donji) pritisak. U proseku, sistolički pritisak se smanjuje za oko 4 mmHg, dok donji opada za 2 mmHg.
Egal protiv stresa
Pored direktnog uticaja na srce, šetnja drastično smanjuje nivo stresa, koji je jedan od glavnih okidača hipertenzije. Takođe, hodanje podstiče proizvodnju azotnog oksida koji opušta i širi krvne sudove, čime se poboljšava cirkulacija i snižava opterećenje kardiovaskularnog sistema.
Trčanje kao trening snage za srce
S druge strane, trčanje predstavlja znatno intenzivniji izazov za organizam, ali donosi i snažnije efekte na krvni pritisak, naročito kod osoba koje već imaju dijagnostikovanu hipertenziju.
Istraživanja pokazuju da trčanje može da snizi sistolički pritisak za prosečno 4,2 mmHg, a dijastolički za 2,7 mmHg. Kod ispitivanih grupa sa već izraženom hipertenzijom, taj pad je bio još dramatičniji, gornji pritisak je opadao za čak 5,6 mmHg, a donji za 5,2 mmHg.
Redovno trčanje takođe stimuliše stvaranje novih, sitnih kapilara, što dodatno olakšava protok krvi i održava arterije fleksibilnim.
Iako statistike pokazuju da trčanje može rezultirati nešto izraženijim padom krvnog pritiska, lekari naglašavaju da matematika nije jedini faktor koji odlučuje.
Ključna poruka stručnjaka je da je doslednost važnija od intenziteta.
Trčanje zahteva visok nivo izdržljivosti i opterećenja, što može biti prepreka ili rizik za osobe koje mnogo sede. Brzo hodanje je daleko pristupačnije, bezbednije i lakše za uvođenje u svakodnevnu rutinu.
Ukoliko volite izazove, trčanje vam omogućava da u kraćem vremenskom intervalu postignete željeni efekat.
Zlatna pravila bezbednog treninga
Ciljajte na najmanje 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno (poput brze šetnje) ili 75 minuta intenzivnog treninga (poput trčanja), uz obavezna dva dana treninga snage.
Ukoliko ste tek počeli sa vežbanjem, idite postepeno. U slučaju da osetite bol u grudima, vrtoglavicu, nesvesticu, ubrzan ili nepravilan rad srca (palpitacije) ili neuobičajen nedostatak vazduha, odmah prekinite aktivnost.
Najbolja vrsta vežbanja je ona u kojoj uživate i koju možete redovno i bezbedno da praktikujete iz dana u dan.
Novinarka Danica Vučenić kuma Beograd Prajda 2026
24. avg 2026.
Još uvek nema komentara.