Kako kraljevske bebe dobijaju imena: Što bliže kruni, manje slobode
Izbor imena za dete za većinu roditelja je stvar ukusa, porodične tradicije ili jednostavno dogovora. U britanskoj kraljevskoj porodici, međutim, stvari nisu baš tako jednostavne. Što je dete bliže prestolu, to je manje prostora za maštu, a više za istoriju, tradiciju i diskretno odobravanje monarha.
Princeza Judžini i njen suprug Džek Bruksbank nedavno su objavili da su novorođenu ćerku nazvali Adelaida Elizabet Anina Bruksbank. Ime je ponovo skrenulo pažnju na zanimljivu tradiciju britanske monarhije: kako se zapravo biraju imena kraljevskih beba?
Formalni pravilnik koji roditeljima propisuje šta smeju, a šta ne smeju ne postoji, ili barem nije poznat javnosti. Ipak, kroz generacije se jasno vidi obrazac, članovi porodice koji su visoko u redu za nasleđivanje prestola uglavnom dobijaju tradicionalna imena sa snažnom istorijskom i porodičnom simbolikom.
Oni koji su dalje od krune imaju znatno više slobode. Tako je Judžini sinovima dala imena Ogast i Ernest, dok je za ćerku izabrala Adelaida.
Ime kao porodično stablo
Najbolji primer kraljevske tradicije je princeza Šarlot, ćerka princa Vilijama i princeze Kejt. Njeno puno ime je Šarlot Elizabet Dajana.
Svaki deo imena ima svoju priču. Šarlot se tumači kao ženska varijanta imena njenog dede, kralja Čarlsa III, Elizabet je omaž pokojnoj kraljici Elizabeti II, dok je Dajana, naravno, uspomena na Vilijamovu majku, princezu Dajanu.
Nekada je bilo uobičajeno da članovi kraljevske porodice imaju čak četiri imena. Princ Vilijam je Vilijam Artur Filip Luis, dok je puno ime njegovog mlađeg brata Harija zapravo Henri Čarls Albert Dejvid.
U novijim generacijama češće se biraju tri imena, ali princip ostaje isti, što je budući princ ili princeza bliže prestolu, to se pažljivije zaviruje u kraljevsku istoriju.
Neka imena jednostavno postanu nepoželjna
Kraljevska tradicija ima još jedno nepisano pravilo. Imena članova porodice čiji je ugled ozbiljno narušen uglavnom prestaju da budu poželjna.
Jedan od najočiglednijih primera je ime Endru, koje je poslednjih godina izgubilo popularnost i među Britancima. Ime kraljevog brata postalo je opterećeno skandalima i njegovim vezama sa Džefrijem Epstinom.
U Engleskoj i Velsu je tokom 2025. samo 127 dečaka dobilo ime Endru, što predstavlja istorijski nizak nivo popularnosti tog nekada veoma čestog imena.
A šta je sa prezimenima?
Ni tu kraljevska porodica nije sasvim obična.
Njeni članovi često uopšte ne koriste prezime. Kada im je ono potrebno u zvaničnim dokumentima, može se koristiti Mauntbaten-Vindzor, kombinacija prezimena Mauntbaten, koje je nosio princ Filip, i imena kraljevske kuće Vindzor.
U praksi se, međutim, često koriste nazivi povezani sa titulama roditelja. Tako deca princa Vilijama i Kejt koriste Vels, dok Arči i Lilibet, deca princa Harija i Megan Markl, koriste Saseks.
Princeza Judžini, koja je mnogo dalje od britanskog prestola, svojoj deci dala je prezime njihovog oca, Bruksbank.
Da li kralj mora da odobri ime?
Zvanično, budući roditelji ne moraju da predaju spisak imena monarhu na potpis. Ali tradicija kaže da se o izboru razgovara.
Dok je kraljica Elizabeta II bila na prestolu, pisalo se da su članovi porodice sa njom neformalno razgovarali o imenima buduće dece, posebno kada je reč o onima najbližim kruni. Kraljica je imala znatno veća formalna ovlašćenja kada je reč o titulama nego o samim imenima, ali njeno mišljenje svakako nije bilo nešto što bi budući roditelji olako ignorisali.
Zato u teoriji ništa ne sprečava nekog budućeg prestolonaslednika da svom detetu da moderno, neobično ime inspirisano gradom, bojom ili omiljenom pop zvezdom.
U praksi, međutim, teško da ćemo uskoro dobiti kralja Londona I ili princezu Blu.
Jer u britanskoj monarhiji ime nije samo ime. Ono je deo porodične istorije, poruka o kontinuitetu i, ponekad, vrlo precizan pokazatelj koliko je njegov vlasnik udaljen od krune.
Još uvek nema komentara.