Šta inkognito režim zaista krije: Vaša aktivnost nije nevidljiva
Jedan klik na „novi inkognito prozor“ ostavlja utisak da smo ušli u deo interneta u kojem niko ne može da nas vidi. Prozor postaje taman, istorija pretraživanja se ne pojavljuje u pregledaču, a otvorene stranice nestaju čim ga zatvorimo.
Ipak, inkognito režim ne čini korisnika anonimnim. On prvenstveno sprečava pregledač da sačuva određene podatke na telefonu ili računaru. Sajtovi, internet provajder, poslodavac ili škola i dalje mogu imati uvid u deo aktivnosti.
Najjednostavnije rečeno: inkognito režim može da sakrije gde ste bili od sledeće osobe koja uzme vaš uređaj, ali ne i od ostatka interneta.
Šta je inkognito režim?
Inkognito režim u Google Chromeu, privatni prozor u Firefoxu i privatno pregledanje u Safariju različiti su nazivi za sličnu funkciju.
Otvaranjem privatnog prozora pokreće se odvojena sesija pregledača. Kolačići, prijave i podaci sa sajtova iz običnog prozora uglavnom se ne prenose automatski u privatni prozor, pa korisnik na početku nije prijavljen na većinu naloga.
Pregledač tokom sesije ipak mora privremeno da čuva određene podatke kako bi stranice radile. Tek zatvaranjem svih privatnih prozora završava se sesija i brišu se podaci koje pregledač ne treba da zadrži.
Prema zvaničnom objašnjenju Google Chromea, svrha inkognito režima je da ograniči informacije koje se čuvaju na uređaju, a ne da korisnika učini nevidljivim na internetu.
Šta se briše nakon zatvaranja prozora?
Po završetku inkognito sesije pregledač obično ne čuva:
- spisak posećenih stranica u istoriji;
- kolačiće napravljene tokom privatne sesije;
- podatke sa sajtova;
- informacije unete u pojedine formulare;
- aktivne prijave zasnovane na privremenim kolačićima.
Zbog toga neko ko kasnije otvori istoriju pregledača najčešće neće videti stranice posećene u inkognito režimu.
Važno je, međutim, zatvoriti sve inkognito prozore i kartice. Ako je jedan prozor ostao otvoren, privatna sesija još traje, a stranice i nalozi mogu ostati dostupni osobi koja uzme uređaj.
Šta ostaje na računaru ili telefonu?
Inkognito režim ne uklanja sve tragove korišćenja interneta. Preuzete datoteke ostaju na uređaju, čak i ako se njihov zapis više ne prikazuje u listi preuzimanja pregledača.
Ako preuzmete dokument, fotografiju ili video, taj sadržaj će i posle zatvaranja privatnog prozora ostati u folderu za preuzimanja. Isto važi za stranice koje sačuvate među obeleživačima.
Mozilla u objašnjenju najčešćih zabluda o privatnom pregledanju navodi da privatni prozor ne uklanja preuzete datoteke i sačuvane obeleživače. Njih korisnik mora ručno da izbriše.
Na uređaju mogu ostati i drugi tragovi, poput dokumenata koje ste otvorili, snimaka ekrana ili poruka koje ste poslali preko određenog sajta.
Ko i dalje može da vidi aktivnost?
Inkognito režim menja ono što pregledač pamti lokalno. Ne prekida vezu između uređaja, internet mreže i sajtova koje posećujete.
Sajtovi koje otvarate
Svaki sajt mora da primi određene podatke kako bi prikazao stranicu. Među njima se može nalaziti IP adresa, približna lokacija, vrsta uređaja i pregledača, jezik sistema i vreme posete.
Privatni režim sam po sebi ne menja IP adresu i ne sprečava svaki oblik praćenja. Pojedini pregledači nude dodatne zaštite od poznatih sistema za praćenje, ali to nije isto što i potpuna anonimnost.
Nalozi na koje se prijavite
Ako se u inkognito prozoru prijavite na Google, Facebook, Instagram, elektronsku poštu ili drugi nalog, ta usluga zna da ste je koristili.
Aktivnost može biti povezana sa nalogom u zavisnosti od njegovih podešavanja, bez obzira na to što pregledač kasnije neće sačuvati lokalnu istoriju. Inkognito režim ne poništava prijavu koju ste sami izvršili.
Slično važi za kupovinu, objavljivanje komentara ili slanje poruka. Sajt na kojem ste obavili radnju zadržava zapis o njoj u skladu sa sopstvenim pravilima.
Internet provajder
Internet provajder omogućava uređaju da se poveže sa mrežom. Inkognito režim ne šifruje kompletnu vezu niti skriva IP adresu, pa provajder može imati tehničke podatke o povezivanju.
Korišćenje stranica sa oznakom HTTPS štiti sadržaj komunikacije između pregledača i sajta. To ipak ne znači da sama činjenica da je uređaj komunicirao sa određenim domenom u svakoj situaciji postaje nevidljiva.
Poslodavac ili škola
Korišćenje službenog računara, školskog uređaja ili njihove internet mreže može biti nadzirano nezavisno od podešavanja pregledača.
Organizacija koja upravlja uređajem ili mrežom može koristiti bezbednosne programe, filtere i evidencije saobraćaja. Inkognito režim ne može da isključi takve sisteme.
Upravo zato i Google upozorava da škola, poslodavac i internet provajder mogu da imaju uvid u aktivnost ostvarenu tokom privatnog pregledanja.
Šta se događa ako se prijavimo na Google nalog?
Otvaranje inkognito prozora ne prijavljuje korisnika automatski na Google nalog. Ako se, međutim, prijavimo ručno, pretrage i druge aktivnosti mogu biti povezane sa nalogom, u zavisnosti od njegovih podešavanja.
Zatvaranje privatnog prozora ukloniće prijavu i lokalne kolačiće sa uređaja, ali neće nužno izbrisati podatke koje je usluga već sačuvala na svojim serverima.
Isto pravilo važi za druge platforme: brisanje lokalne istorije nije isto što i brisanje aktivnosti sa korisničkog naloga.
Da li inkognito režim štiti od virusa i prevara?
Ne. Zlonamerna stranica ostaje zlonamerna i kada je otvorena u privatnom prozoru.
Inkognito režim ne sprečava korisnika da:
- otvori lažnu stranicu za prijavljivanje;
- preuzme zaraženu datoteku;
- unese lozinku na prevarantskom sajtu;
- instalira sumnjiv dodatak ili program;
- pošalje lične podatke prevarantu.
Američka Federalna trgovinska komisija preporučuje redovno ažuriranje sistema i pregledača, jake i jedinstvene lozinke i uključivanje dvofaktorske autentifikacije. Te mere štite naloge i uređaje, dok inkognito režim prvenstveno ograničava lokalno čuvanje istorije.
Da li inkognito režim blokira reklame i praćenje?
Privatno pregledanje može ograničiti neke oblike praćenja, ali ne zaustavlja automatski sve reklame i sisteme za praćenje.
Chrome u inkognito režimu podrazumevano blokira kolačiće trećih strana. Firefox koristi sopstvenu zaštitu od praćenja, dok Safari blokira poznate pratioce i uklanja pojedine identifikacione podatke iz internet adresa, objašnjava Apple.
Zaštita, dakle, zavisi od pregledača i njegovih podešavanja. Sajt i dalje može pokušati da prepozna korisnika pomoću IP adrese, prijavljenog naloga ili kombinacije tehničkih podataka o uređaju.
Da li su inkognito režim i VPN isto?
Nisu. Inkognito režim određuje šta će pregledač sačuvati na uređaju. VPN menja put kojim internet saobraćaj prolazi i može da sakrije stvarnu IP adresu od sajtova.
Korišćenjem VPN-a saobraćaj prolazi kroz server kompanije koja pruža tu uslugu. Internet provajder tada vidi vezu sa VPN serverom, ali ne mora da vidi svaki pojedinačni sajt koji korisnik otvara. Sajtovi, sa druge strane, vide IP adresu VPN servera.
Ni VPN ne garantuje potpunu anonimnost. VPN kompanija može imati tehničku mogućnost da beleži aktivnost, zbog čega korisnik praktično prenosi deo poverenja sa internet provajdera na VPN kompaniju. Na to upozorava i Mozilla u vodiču o VPN uslugama.
Prijavljivanje na lični nalog i dalje otkriva identitet tom sajtu, bez obzira na VPN ili inkognito prozor.
Kada je inkognito režim zaista koristan?
Ova funkcija nije beskorisna. Samo treba razumeti šta može da uradi.
Inkognito režim može pomoći:
- na računaru koji koristi više osoba;
- ako ne želite da pregledač sačuva lokalnu istoriju;
- prilikom privremenog prijavljivanja na drugi nalog;
- kada proveravate stranicu bez postojećih kolačića;
- ako kupujete poklon i ne želite da pretraga ostane u istoriji;
- tokom korišćenja tuđeg uređaja, uz obavezno odjavljivanje i zatvaranje svih prozora.
Na javnom ili tuđem računaru i dalje nije dobro obavljati posebno osetljive poslove ako to nije neophodno. Inkognito režim ne može da utvrdi da li je na uređaju instaliran program koji beleži pritiske na tastaturi ili drugi zlonamerni softver.
Kako povećati privatnost na internetu?
Zaštita privatnosti ne zavisi od jednog dugmeta. Korisnije je kombinovati nekoliko navika:
- proveriti podešavanja privatnosti na nalozima;
- koristiti različite i duge lozinke;
- uključiti dvofaktorsku autentifikaciju;
- redovno ažurirati pregledač i operativni sistem;
- proveriti internet adresu pre unosa lozinke;
- ograničiti dozvole dodataka u pregledaču;
- obrisati preuzete datoteke koje više nisu potrebne;
- odjaviti se sa naloga na tuđem uređaju;
- zaključavati telefon i računar.
Privatni prozor može biti jedan sloj zaštite, ali nije zamena za ove mere.
Najčešća pitanja
Da li neko može da vidi inkognito istoriju?
Osoba koja kasnije otvori istoriju pregledača uglavnom neće videti posećene stranice. Sajtovi, internet provajder i administrator službene ili školske mreže mogu, međutim, imati sopstvene podatke o aktivnosti.
Da li inkognito režim krije IP adresu?
Ne. Za skrivanje stvarne IP adrese koristi se drugačija tehnologija, poput VPN-a, ali ni ona sama ne garantuje anonimnost.
Da li preuzete fotografije i dokumenti nestaju?
Ne. Preuzete datoteke ostaju na uređaju sve dok ih korisnik ručno ne izbriše.
Da li privatni prozor čuva lozinke?
Pregledač ih tokom privatne sesije uglavnom neće trajno sačuvati. Sajt kojem ste poslali lozinku ipak je prima, zbog čega inkognito režim ne štiti od lažnih stranica i krađe podataka.
Privatnost na uređaju nije isto što i anonimnost
Najveća zabluda o inkognito režimu nastaje zbog njegovog naziva. „Privatno“ zvuči kao da aktivnost postaje nevidljiva, iako se zaštita uglavnom odnosi na tragove koji bi ostali u pregledaču.
Inkognito režim je koristan ako ne želite da druga osoba koja koristi isti uređaj pronađe istoriju posećenih stranica. Za sve ostalo potrebno je više pažnje, bolja podešavanja i realno razumevanje podataka koje ostavljamo čim se povežemo na internet.
Još uvek nema komentara.