Ministarstrvo: Rebalansom budžeta predviđeno više novca na kapitalne investicije i podršku građanima
Rebalansom budžeta Srbije koji je danas usvojen u Skupštini, predviđeno je da se dodatno raspoloživa sredstva usmere na prioritetne oblasti, pre svega na kapitalne investicije, zdravstvo, prosvetu, poljoprivredu, socijalnu zaštitu, kao i paket podrške građanima, saopoštilo je Ministarstvo finansija.
Rebalansom budžeta su, kako je saopšteno, planirana dodatna sredstva za Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u iznosu od 25 milijardi dinara, dok je za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije opredeljeno 315,9 milijardi dinara, što je 2,8 odsto BDP-a.
Izdvajanja za zdravstvo su povećana za 28,3 milijarde dinara, dok je za poljoprivredu opredeljeno 154,1 milijardi dinara, što je 7,3 odsto ukupnog budžeta.
Ukazano je da su makroekonomski pokazateljii, koji su bili osnov za rebalans budžeta, ostaju pozitivni, dok je projekcija rasta BDP za ovu godinu povećana sa tri na 3,3 odsto.
Privredni rast u prvoj polovini ove godine izsnosio je 3,4 odsto.
Javni dug je na kraju ove godine projektovan je na 43,8 odsto na centralnom nivou vlasti.
„Kapitalne investicije su ostale jedan od glavnih pokretača rasta. Na nivou sektora države za kapitalna ulaganja opredeljeno je 779,9 milijardi dinara, odnosno sedam odsto BDP-a, što je za oko 42,5 milijardi dinara više nego što je bilo predviđeno prvobitnim budžetom“, navedeno je u saopštenju.
Sredstva su usmerena na najvažnije infrastrukturne i razvojne projekte u zemlji, među kojima su Ekspo 2027, Nacionalni stadion, beogradski metro, Fruškogorski koridor, Moravski koridor, Dunavski koridor, autoput Beograd-Sarajevo, autoput Beograd–Zrenjanin–Novi Sad, severna obilaznica oko Kragujevca, most kod Bačke Palanke, kao i brojni železnički projekti.
Ukazano je da će se rebalans budžeta za ovu godinu zasnivati na većim prihodima od planiranih i usmeren je na podršku ekonomskom rastu, povećanje investicija i finansiranje razvojnih projekata, uz očuvanje makroekonomske stabilnosti, umerenog nivoa javnog duga i projektovanog privrednog rasta od 3,3 odsto.
Još uvek nema komentara.