Koliki je broj seksualnih partnera „taman“? Nauka ima komplikovan odgovor
Postoje pitanja koja se u novoj vezi postavljaju lako: gde voliš da putuješ, šta slušaš, želiš li decu. A onda, pre ili kasnije, može da stigne ono posle kojeg razgovor postaje znatno zanimljiviji: „A koliko ih je bilo pre mene?“
Odgovor je privatna stvar, ali naučnike već godinama zanima postoji li broj prethodnih seksualnih partnera koji većina ljudi smatra „idealnim“ i kada iskustvo prestaje da bude prednost, a počinje da izaziva sumnju.
Istraživanja, međutim, daju prilično različite odgovore.
Jedna studija koja je ispitivala kako seksualna prošlost utiče na privlačnost pokazala je da poželjnost u početku raste sa iskustvom, a zatim počinje da pada. Drugim rečima, većina ljudi ne traži nužno nekoga bez prethodnog iskustva, ali ni veoma duga lista bivših ne prolazi najbolje.
Kao svojevrsna „zlatna sredina“ izdvojila su se dva do tri prethodna seksualna partnera. Zanimljivo je da kod izbora osobe za ozbiljnu vezu nije bilo velikih razlika između muškaraca i žena, oba pola postajala su opreznija kako je broj prethodnih partnera rastao.
Druga istraživanja pokazivala su nešto drugačije rezultate. U jednoj studiji ispitanici su kao najpoželjnije doživljavali muškarce sa četiri do pet prethodnih partnerki, dok je kod žena „ideal“ ponovo bio dva do tri partnera. Pokazalo se i da stari dvostruki standard nije sasvim nestao, veće seksualno iskustvo i dalje se nešto lakše prašta muškarcima.
A onda se pojavljuje sasvim drugačija brojka – 13.
U anketi britanskog sajta za upoznavanje, sprovedenoj među 2.000 muškaraca i žena, 52 odsto ispitanika upravo je 13 partnera smatralo idealnim brojem. Više od 18 već je za mnoge predstavljalo granicu posle koje potencijalni partner postaje manje privlačan.
Naravno, anketa jednog dejting sajta nije isto što i akademska studija, pa „13“ teško može da se proglasi naučnom formulom za srećnu vezu.
Nije presudan samo broj, već i kada se sve dogodilo
Mnogo zanimljiviji odgovor ponudila je velika međunarodna studija Univerziteta Svonsi, koja je obuhvatila 5.331 osobu iz 11 zemalja na pet kontinenata. Istraživači nisu posmatrali samo koliko je partnera neka osoba imala, već i kada ih je imala.
Rezultat menja čitavu priču.
Ljudi jesu bili oprezniji prema potencijalnom partneru sa velikim brojem prethodnih seksualnih veza, ali znatno manje ako se videlo da je burniji period pripadao prošlosti i da su promene partnera vremenom postajale ređe.
Dakle, nije isto ako je neko imao deset partnera tokom prethodne decenije, a poslednjih pet godina proveo u jednoj stabilnoj vezi, ili ako je tih deset partnera promenio tokom poslednjih nekoliko meseci.
Ljudi, izgleda, ne broje samo bivše. Posmatraju obrazac ponašanja.
Stvarni život je skromniji od kafanskih priča
Statistika pokazuje i da su stvarne brojke manje spektakularne od onih kojima se ljudi ponekad hvale.
Podaci američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti za seksualno iskusne osobe između 25 i 49 godina pokazuju da je medijana broja partnera suprotnog pola tokom života 4,3 kod žena i 6,3 kod muškaraca.
Druga istraživanja takođe pokazuju da muškarci prijavljuju više partnera od žena, u jednoj studiji prosečno osam prema pet. Deo razlike istraživači objašnjavaju i društvenim očekivanjima. Muškarci mogu da uvećavaju broj, dok ga žene iz istog razloga umanjuju.
Iza kafanskih legendi, društvenih mreža i hvalisanja, dakle, krije se prilično obična statistika.
Broj ipak nije biografija
Veći broj prethodnih partnera sam po sebi ne govori da li će neko biti veran, pažljiv ili sposoban za dugu vezu. Neka istraživanja ga povezuju sa većom ekstrovertnošću, otvorenošću prema novim iskustvima i sklonošću traženju uzbuđenja, ali to je statistička povezanost, a ne presuda o nečijem karakteru.
Postoji, naravno, i zdravstvena strana. Sa većim brojem partnera raste mogućnost izlaganja seksualno prenosivim infekcijama, naročito ako odnosi nisu bili zaštićeni. Zato je sa zdravstvenog stanovišta mnogo važnije kako se neko ponašao nego šta piše na njegovom intimnom „brojaču“.
Pa koliko je onda idealno?
Ako se baš insistira na brojci, istraživanja nude sve – od dva ili tri do 13 partnera. Upravo taj raspon najbolje pokazuje koliko je potraga za jednim „magičnim brojem“ besmislena.
Ozbiljnija istraživanja vode ka jednostavnijem zaključku. Ljudi uglavnom nemaju problem sa iskustvom, već sa onim što doživljavaju kao obrazac neprekidnog menjanja partnera. A burnija prošlost postaje manje važna ako je očigledno ostala prošlost.
Na kraju, možda je nauka komplikovanim istraživanjima samo potvrdila nešto što ljudi odavno znaju: nije toliko važno koliko ih je bilo pre vas, koliko je važno zašto su svi oni sada bivši.
Još uvek nema komentara.