„Svakog jutra se budim sa istom mukom, da li ćemo imati vode ili struje danas, da li će neko opet popreko da nas pogleda na ulici. Deca mi idu u školu, tamo se trude da budu nevidljiva, da ih niko ne maltretira“ kratko je prokomentarisao A. B, stanovnik jednog od neformalnih naselja na rubu Beograda, opisijući svakodnevicu hiljada svojih sunarodnika.
Većina bez adrese i krova nad glavom, zvanično, u Beogradu živi 8 hiljada Roma. Zarobljeni su u sistemu koji ih ne prepoznaje lako, a komunikacija sa zdravstvenim sistemom često izostaje. Preciznije, nepremostiva je.
Tih 28 hiljada Roma, u realnosti je oko 50 hiljada. Glavni grad je epicentar neformalnih naselja, mapirano ih je oko 160, od kojih su pojedina potpuno izolovana od gradske infrastrukture. Dakle, ogroman broj Roma živi bez osnovnih uslova za život.
Ombudsman: Stanovanje koren svih problema
Zaštitnik građana Zoran Pašalić, povodom 8. aprila, zabrinut je uslovima stanovanja Roma. Ističe da oni nisu samo loši, oni su strukturno neodrživi. Kaže da život u naseljima bez struje, vode i kanalizacije direktno onemogućava ostvarivanje svih drugih prava.
Statistika koja prati ove ljude je surova.
Čak 30% romskih domaćinstava u Beogradu nema pristup pijaćoj vodi.
Više od 40% njih živi u objektima koji nisu priključeni na kanalizaciju.
Poseban problem je fenomen „pravno nevidljivih lica“ – dece koja se rađaju van bolnica i čiji roditelji, zbog nedostatka sopstvenih dokumenata, godinama ne mogu da ih upišu u matične knjige rođenih.
Obrazovanje i (ne)zapošljavanje
Problem stanovanja se preliva na obrazovanje. Deca koja dolaze iz naselja bez struje nemaju uslove za učenje, što dovodi do poražavajućeg podatka da samo oko 20% romske dece u Srbiji završi srednju školu, dok je prosek opšte populacije blizu 90%.
Taj problem se kasnije reflektuje na tržište rada i to je začarani krug. Većina radno sposobnih Roma u Beogradu i dalje je angažovana u sivoj zoni, najčešće se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina ili sezonskim fizičkim poslovima. Bez stalnog zaposlenja, krug siromaštva se zatvara i onemogućava im da ikada legalizuju svoje objekte ili se isele iz „divljih“ naselja.
Kraći životni vek i zdravstveni rizici
Jedna od najstrašnijih, a nedovoljno često pominjanih istina je prosečan životni vek Roma u Srbiji, koji je znatno kraći u odnosu na ostatak populacije, prema nekim procenama čak i do 10 godina.
Oni žive u prostorijama koje su pune vlage, a to direktno dovodi do hroničnih respiratornih i kardiovaskularnih oboljenja, već u mladosti. Nedostatak preventivnih pregleda i otežan pristup lekovima zbog niskog socio-ekonomskog statusa čine ovu zajednicu najranjivijom, kada je u pitanju javno zdravlje.
Na sve ove muke nadovezuje se i društvena stigma. Ombudsman upozorava da govor mržnje u medijima ne sme da se toleriše, jer stvara atmosferu u kojoj je diskriminacija „normalna“. Zahteva odlučnu reakciju nadležnih i kažnjavanje medija koji šire netrpeljivost, jer bez promene svesti društva, nikakva infrastruktura neće biti dovoljna za istinsku integraciju ovih ljudi.
Čestitke Macuta
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut čestitao je Međunarodni dan Roma pripadnicima romske zajednice, romskim institucijama i organizacijama.
„U ime Vlade Republike Srbije i u svoje lično ime, upućujem vam srdačne čestitke povodom Međunarodnog dana Roma. Ovaj dan je prilika da se podsetimo bogatstva kulture, tradicije i identiteta romskog naroda, koji je neraskidiv deo našeg društva. Republika Srbija ostaje posvećena unapređenju položaja Roma, jačanju jednakih mogućnosti i izgradnji društva zasnovanog na poštovanju, solidarnosti i inkluziji“, rekao je Macut, a saopštila Vlada Srbije.
Ovim ljudima ne treba praznična čestitka, treba im krov nad glavom i pravo na lečenje. Sve ostalo su prazne reči, sve dok hiljade ljudi u 21. veku, na svega par kilometara od centra prestonice, živi bez kapi tekuće vode i pod stalnom pretnjom prinudnih iseljenja.
Još uvek nema komentara.