Mala matura, veliki biznis: Kako je proslava postala „projekat“ od 1.000 evra
Završetak osnovnog obrazovanja u Srbiji prestao je da bude školska svečanost i postao je visoko profitabilan privredni sektor. Dok nadležni u prosveti neguju fikciju da su mature „školske proslave“, privatne agencije i ugostitelji diktiraju standarde koji porodični budžet u maju stavljaju pred slom. Uz potpunu pasivnost škola, matursko veče je pretvoreno u estradni poligon kontrolisan algoritmima društvenih mreža, gde su roditelji prinuđeni na zaduživanje kako bi ispratili nametnute „must have“ trendove.
Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju iz 2012. godine postavio je jasan okvir: osnovne škole mogu organizovati proslave završetka školske godine isključivo u sopstvenim prostorijama ili u ustanovama kulture, sa ciljem da se deca zaštite od rane komercijalizacije.
U praksi se, međutim, ovaj propis pretvorio u savršenu distancu za beg od odgovornosti. Školske uprave su se prosto distancirale, a odgovornost je prećutno delegirana na Savet roditelja. Škola zvanično „nema ništa s tim“, iako nastavnici i direktori sede na tim proslavama. Porodice su tako gurnute direktno u ruke privatnih ugostitelja i agencija, bez ikakve institucionalne zaštite.
Influenserska diktatura: Kada algoritam vodi glavnu reč
Dok su nekada roditelji i deca sami krojili planove za maturu, danas taj proces kontroliše algoritam. Četrnaestogodišnjaci su direktno izloženi agresivnom marketingu influensera koji „male maturante“ tretiraju kao odrasle potrošače.
TikTok i Instagram su postali glavni vaspitači. Influenseri nameću „glow up“ (transformaciju) kao imperativ, a maturu predstavljaju kao „red carpet“ događaj.
„Moja ćerka je pre tri meseca počela da mi šalje linkove za haljine koje nose influenserke. Ako ne nosi taj brend, ona nije u trendu. Ako ne ide kod tog šminkera kog reklamiraju, ona je autsajder“, svedoči jedna majka.
Psiholozi upozoravaju da je ovakva eksploatacija dečije nesigurnosti izuzetno opasna.
„U ovom uzrastu, potreba za pripadanjem grupi je evolutivno diktirana. Kada se ta potreba zloupotrebi kroz nametnute komercijalne standarde, dete koje ne može da isprati trend doživljava osećaj inferiornosti koji nije samo prolazan. Mi smo stvorili ambijent u kojem se dete oseća kao promašaj ako ne ispunjava estetske norme koje diktira mreža, što direktno ugrožava formiranje stabilnog identiteta“, ističu stručnjaci za razvojnu psihologiju.
Cenovnik „must have“ iluzije
Cena samog zakupa elitnog event centra ili restorana za osmake dostiže i do 8.000 dinara po detetu. To je tek bazični trošak na koji se nadovezuje lavina modnih i kozmetičkih prohteva nametnutih influenserskim trendovima:
-
Stajling: Brendirane haljine ili odela, kopije onih iz rijalitija, koštaju od 9.900 do 20.000 dinara. Muške košulje idu do 7.000, a obuća od 5.000 do 12.000 dinara.
-
Beauty tretmani: Profesionalna šminka košta i do 16.000 dinara, dok svečana frizura sa nadogradnjom dodaje još 5.000 do 8.000 dinara.
-
Prevoz: Pored restorana, tu je i novi trend luksuznog transporta, gde najam stretch limuzina košta od 100 do 170 evra po satu.
Kada se na ovo dodaju i troškovi privatnih priprema za završni ispit, koji roditelje koštaju stotine evra mesečno, jasno je zašto maj postaje mesec duboke ekonomske krize u mnogim domovima.
Viber grupe: Arena pritiska i stida
Ovaj pritisak se kanališe kroz roditeljske Viber grupe. Prostor za razmenu informacija pretvorio se u arenu socijalne prinude gde glasna manjina sa vrha imovinske piramide diktira standarde.
„Roditelji su se podelili u kaste. Imate one koji smatraju da se matura mora održati u restoranu po svaku cenu. Nas koji molimo da nađemo neko srednje rešenje, jer sila Boga ne moli, niko ne čuje“, svedoči još jedan roditelj.
U strahu da će njihovo odbijanje uticati na to kako će dete biti tretirano među vršnjacima, roditelji svesno pristaju na nametnute uslove, skrivajući sopstvenu ekonomsku nemoć iza ćutanja.
Limuzine se parkiraju ispred škola, a „must have“ brendovi su važniji od samog znanja, pa je tako proslava mature skoro postala ozbiljniji finansijski poduhvat od samog školovanja. A detinjstvo roba na rate.
NAŠ TV
Još uvek nema komentara.