„Kod nas stadion košta 20.000 evra po sedištu, a stadion Atletiko Madrida 5.000 evra“
„EXPO i Nacionalni stadion su najbolji primeri nezapamćene korupcije u Srbiji, oba su nepotrebna ovoj zemlji, a koštaće nas previše“, izjavio je ekonomista Dušan Nikezić u podkastu “Dopisnik” na Našem portalu.
Nikezić je kazao da je EXPO čak i paravan za neke druge projekte.
„Postoji potreba i želja da se nešto ukrade, da budemo potpuno otvoreni, i možda najbolji primer za to je projekat EXPO. To je međunarodna izložba koja služi kao paravan za dosada nezapamćenu korupciju u Srbiji u vrednosnom smislu. Tu je nekih 17,8 milijardi evra za koje će se država zadužiti za projekte koji su direktno vezani za samu EXPO izložbu, ali i više od 300 drugih projekata koji su nazvani EXPO zato da se na njih ne bi primenjivao Zakon o javnim nabavkama i transparentne procedure kod izbora izvođača, što je potpuno neprihvatljivo“, rekao je Nikezić.
A od izložbe EXPO neće ništa ostati, dodao je.
„Napravljen je projekat koji, prvo, nije potreban ovoj zemlji. Projekat od koga ništa neće ostati. Ostaće samo spomenik korupciji. Gradi se Nacionalni stadion koji košta 20.000 evra po sedištu, a novi stadion Atletiko Madrida koji je fenomenalan je koštao 5.000 evra po jednom sedištu. Potpuno nepotrebne. Ne postoji nijedan razlog zašto to radite na taj način, ne postoji nijedan razlog zašto ta sporedna izložba košta 17, 18 milijardi evra, koju će posetiti maksimum tri miliona ljudi, a istovremeno je ove godine u Osaki održan Veliki EXPO koji je posetilo 26 miliona ljudi, a koji je koštao 1,4 milijarde evra“, naveo je Nikezić.
Prema njegovim rečima, projekti se rade – da bi se uzimao novac iz budžeta.
„Kod nas vam Vučić kaže – EXPO će koštati 12 milijardi evra, posle šest meseci kaže koštaće 18 i niko ne postavlja pitanje pa gde je, otkud sad tih dodatnih šest milijardi evra, šta je to toliko poskupelo? Radite projekte samo zato da biste mogli da iz njih isisate što više novca kroz koruptivne dilove“, uveren je gost podkasta „Dopisnik“.
„EPS je toliko loš da niko neće da ga kupi“
“Elektroprivreda Srbije je sada u toliko lošem položaju da mislim da niko ne bi kupio ovakav EPS. Pre par godina je Vučić pokušao da najvredniji deo EPS-a, a to su hidroelektrane, izvuče i prebaci u zajedničku firmu sa mađarskim MVM-om. Isključivo zahvaljujući direktoru Tomaševiću, koji je ubrzo nakon toga smenjen, koji je bio iskusan i odgovoran, takav dil je zaustavljen, sprečen, a to je dil na kome se radilo godinu dana. Godinu dana je radna grupa pripremala da se najvredniji deo EPS-a izvuče i bukvalno pokloni Mađarima u jednom dilu koji ne bi uključivao samo EPS, nego se nego i druge segmente energetike“, izjavio je Nikezić.
Kako je rekao, vezujemo se za Mađarsku, što se tiče energetike.
„Mi gas skladištimo i kupujemo od Mađara, iako taj gas prolazi kroz Srbiju, mi gradimo naftovod i produktovod ka Mađarskoj za snabdevanje naftom. I naravno, gradimo i dalekovode i pregovaramo oko EPS-a vezano za proizvodnju struje. Mi se sada na potpuno neprirodan način strateški u energetskom sektoru vezujemo za Mađarsku, odnosno vezivao se Vučić sa Orbanom, opet u nekom verovatno koruptivnom dilu. I opet se vraćamo na početak – sve što se dešava u ekonomiji Srbije ima korupciju za pozadinu“, dodao je.
„Visoka korupcija oko zemljišta PKB i EXPO“
Nikezić je rekao i da je „poljoprivreda naše najveće prirodno bogatstvo“.
„Mi nemamo naftu, nemamo gas, ali imamo plodno zemljište. I ova vlast je uspela da i poljoprivredu potpuno zapostavi i upropasti u prethodnih 14 godina. Imamo ogroman pad i broja poljoprivrednih gazdinstava i broja goveda, svinja. Znači, sistematsko uništavanje. I shvatamo da je to korupcija. Podsetiću vas, mi smo imali zabranu prodaje državnog poljoprivrednog zemljišta. Zakonom je bilo zabranjeno. I onda se pojavio Tenis, spasilac srpske poljoprivrede koji je trebalo da uloži ogromna sredstva u izgradnju farmi svinja. Ali oni kažu da Tenis insistira da kupi državno poljoprivredno zemljište. To mu je kaže uslov, pa oni uzmu i promene zakon, zbog Tenisa. Tenis se, naravno, nije pojavio, kao što se nije pojavila ni Mubadala za čipove, ni Boing, Erbas, Mercedes u Ikarbusu“, naveo je Nikezić.
Ali, kako dodaje, ostao je zakon.
„I to poljoprivredno državno zemljište prodato je za 104 miliona evra. Sa pričom da će se, ne znam kako, razvijati. Pogledajte sad, PKB se bukvalno gasi i jedino čime se bavi je proizvodnja deteline. Ali ima važnu ulogu u projektu EXPO. Predviđenim proširenjem zone EXPO-a, i tu se nalazi i parcele u vlasništvu bivšeg PKB-a, današnjeg Al Dahre, 340 hektara. Mogu biti predmet eksproprijacije države po ceni od 170 miliona evra. Znači, 340 hektara za 170 miliona evra, a PKB je prodat – 17.000 hektara za 104 miliona evra. I to je ta visoka korupcija koja je najveći problem ovog društva, najveći problem naše ekonomije“, naglasio je gost Našeg portala.
„Poklanjamo strancima naše resurse“
„Investicije u Srbiji su bukvalno poklanjanje. Primer je Beograd na vodi. Zemljište, najekskluzivnije, najkvalitetnije, najvrednije zemljište u državi, je poklonjeno Emiratima. Zemljište Beograda na vodi, pošto ja već sad na pet opština se prošireno, vrednuje se na oko 5 milijardi evra, a arapska kompanija je uložila 80 miliona. Znači, za 80 miliona oni su dobili 68% vlasništva, a mi smo dali pet milijardi i dobili 32% vlasništva. To je nezapamćena krađa“, kaže.
Nikezić je podsetio i na druge projekte.
„Pogledajte svaki drugi dil – luku u Novom Sadu, za zemljište poljoprivredno u Vojvodini. Svaki dil u kome se nalaze Emirati, to je ekstremno štetan dil za Srbiju. Ili prodaja Borskog rudnika, to je poklanjanje prirodnih resursa. Najvrednije rudno bogatstvo bukvalno poklonjeno Kinezima, rasprodaja državnog blaga. Imamo već nekoliko godina prekomernu eksploataciju i izvoz rude i koncentrata. Koji je na godišnjem nivou je sada došao na četiri milijarde evra. Nismo mi baš tako nesposobna zemlja da nismo mogli to da vodimo“, dodao je Nikezić.
Kaže i da je Srbija mogla da barem ograniči eksploataciju.
„Mogli smo da kažemo – nema izvoza rude, nema izvoza koncentrata, Kina isto ima rudu bakra, Kina ne izvozi rudu bakra, Kina ne izvozi koncentrat. Kina sve preradi. Poljska je najveći proizvođač bakra u Evropi. Ali ne izvozi rudu, ne izvozi koncentrat. Nego sve preradi u poljskim rudnicima u većinskom državnom vlasništvu. I novac ostaje u Poljskoj. Kod nas novac ne ostaje. Nije nas prodaja Bora usrećila. Broj mladih u Boru od kad je došao Ziđin se smanjio za 28%. To vam je rezultat dolaska Kineza u Bor. Oni su već posle dve, tri isplatili sve svoje investicije i sada samo štancuju dobit, dok će nama ostati samo zatrovana sredina”, zaključio je Nikezić.
POGLEDAJTE 4. EPIZODU PODKASTA „DOPISNIK“:
Još uvek nema komentara.