Nasmejana i slobodna: Stand-up komičarka o ceni satire i preživljavanju u 2026.

Popularna u svojoj ulici, rekli bismo i šire, na sajtu poručuje „možda vam odgovorim“. Ne znamo da li će vam odgovoriti,  ali sigurno će vas nasmejati. U svetu gde su špagete, koje rastu na drveću, realnije od istine, stand-up komičarka Jagoda Jovanović otkriva zašto je smeh u Srbiji postao opasan, ali i neophodna kolektivna terapija.

Razgovaramo sa ženom koja roditeljstvo, patrijarhat i inflaciju pretvara u materijal za preživljavanje. Za Naš portal, Jagoda Jovanović kaže da ne ostavlja fore u fioci, ne šali se na račun onih “dole“ i veruje da je bina poslednje ostrvo slobode koje cenzura još uvek pokušava da osvoji.

Dok čekamo da vidimo hoće li joj muž zaista nositi pitu u zatvor zbog objava na mrežama, otkriva nam šta misli o “demokratiji“ koja ne trpi kritiku i zašto bolji život ne dolazi sam, bez obzira na to koliko se glasno smejemo.

Smeh i lek i dijagnoza

Baš u takvim okolnostima smeh nam treba više nego ikad.

„Prvog aprila 1957. BBC je preneo kako švajcarski farmeri beru špagete sa drveća. Ljudi su masovno zvali da pitaju kako da sami uzgajaju drvo špageta, a mreža je morala javno da prizna prevaru. U Srbiji je danas izvodljivije uzgojiti drvo špageta nego čuti istinu“, navodi Jagoda.

„Čini mi se da nam je smeh baš najpotrebniji kada ništa više nije smešno. Satira je način da se u autoritarnim sistemima kaže istina. Naš mozak će je lakše prihvatiti kroz smeh i učiniti „izrecivom”. Ali, moramo biti načisto, smeh ne menja sisteme. Taj deo posla moramo da shvatimo ozbiljno“.

Kad vidimo dvadesetak mimova pre doručka, mozak postaje imun na šalu, te onima koji treba od srca da nas zasmeju, nije lako.

„Meni jeste, ne znam kako ostalima ide! Šalim se, zavisi. Ima ljudi koji su uvek otvoreni za smeh i često ga povedu, a ima i onih koji dolaze sa stavom „Ajde čik me nasmej”, ali ja verujem da meni u publici uvek treba – više mene“, šali se ona.

Danas je granica za šalu postala, čini se, „uža“ nego pre.

„Što je haos veći, šaliti se na njegov račun postaje rizičnije, ali i potrebnije. Za sada, to što kažem na bini je moja umetnička sloboda. A znamo da naša vlast ne voli nikakve slobode. Fizički prostor u kom smemo da kažemo šta mislimo se sužava jer ova naša „demokratija” slabo podnosi kritiku. Šokantno, znam“.

Ako je cena zdrave zabave, tužba na sudu, pristaje i na to. Ako baš mora.

„Kod mene ništa ne ostaje u fioci i zbog toga već imam jednu tužbu. Sada sam opreznija kako pakujem fore, ali one i dalje ne žive u fiokama. Nedavno mi je muž, nakon što je video snimak sa nastupa, panično rekao: „Nemoj ovo na mreže, nisam spreman da ti donosim pitu u zatvor“.

Tarifa iskrenosti danas nije mala, ali je ćutanje još skuplje.

„Ništa nije besplatno. Posebno ne ćutanje u vremenu kada je neophodno progovoriti. Bolji život neće doći sam od sebe. Zavisi samo koju smo cenu spremni da platimo.  A što se tiče samog smeha – pa i ja moram od nečega da živim!“, šali se na svoj račun. To joj je posao. I ljubav.

Kaže da joj satira pomaže da bolje razume šta se dešava.

„Deluje da i drugima prija. Ljudi su gladni saznanja da nisu sami, kako u ličnim, tako i u društvenim okolnostima. Humor je kolektivna terapija nakon koje se osećamo manje usamljeno“.

Ono što uvek „prolazi“ je šala na svoj račun, kaže ona.

„U stand-upu je to ključno. Prvi kontakt sa publikom uspostavljaš baveći se svojim nedostacima. Kada oni vide da si i ti ranjiva i spremna da to podeliš – igra može da počne. Ali postoji pravilo: nikada se ne šališ na račun onih koji su već dole. Kritikuješ one koji su gore i nadaš se da će uskoro biti – dole“.

Komičarka danas mora da bude i ekonomista, analitičar, mama i psihoterapeut u isto vreme.

„Mislim da svaka žena danas mora da bude sve to u isto vreme. Razlika je samo u tome što te svakodnevne životne traume komičarki donose materijal“.

Ljubitelji stand-up komedije imaće priliku da vide Jagodu u dva potpuno različita izdanja tokom aprila u Ben Akibi. Prvo će 21. aprila izvesti svoj provereni solo šou „Kidaš, Irena“, dok je 26. april rezervisan za autentično iskustvo stvaranja – format „Novi Show – u nastajanju“, gde publika direktno učestvuje u rađanju novog materijala.

„Stand-up je poslednji oblik slobode u zemlji gde se sve ozbiljno shvata, a ništa ne rešava“, kaže Jagoda Jovanović.

„Stand-up je jedna od retkih formi koja još uvek nije podlegla cenzuri, mada se i na tome vredno radi. To je ono što ja kod njega najviše volim. Ako nismo slobodni da kažemo šta mislimo, kako ćemo biti slobodni da živimo kako želimo?“

A kako bi lično proslavila 1. april 2026, Jagoda nam je odgovorila videom. U njemu je više istine nego što smo navikli da čujemo.