Visoki računi, gašenje struje, rušenje: Država izbacuje vojna lica iz kasarne u Zemunu – zbog profita
Na sve načine pokušavaju da ih isteraju iz kuća – infostan košta 20.000 dinara po domaćinstvu a stanari kasarne „Jakub Kuburović“ nemaju nijedan kontejner, struju im naplaćuju po industrijskoj ceni pa račun za 30-50 kvadrata iznosi 50.000 dinara. Na zahtev novog vlasnika parcele „PMC gradnja“, stanarima je struja bila isključena više od mesec dana, pričaju za Naš portal građanke Zemuna koje žive u neposrednoj blizini kasarne – Marija Bojović i Danka Erbus.
Bojović i Erbus objašnjavaju da se stanarima kasarne „Jakub Kuburović“, koji su aktivna i penzionisana vojna lica, preti i da su pod pritiscima da napuste domove koje im je 1990. godina dalo Ministarstvo odbrane (MOD), a koje je sada u vlasništvu firme „PMC gradnja“, inače unuke firme Javnog preduzeća „Jugoimport-SDPR“.
„Tokom grejnog perioda stanari su za 30-50 kvadratnih metara plaćali oko 50.000 dinara, jer im je tako PMC gradnja prefakturisala – da plaćaju po industrijskoj ceni. Nenormalno je da osam porodica potroši mnogo hiljada kilovata struje. Ovde se grejalo obezbeđenje PMC i krade se struja. Oni su više od mesec dana bili bez struje. Ne zbog dugovanja nego na zahtev vlasnika parcele. Pokušavali su na sve načine da isteraju ljude“, objašnjava naše sagovornice.
One sumnjaju da je stanarima od početka 2026. godine podmetnuto četiri požara i to u blizini hrasta starog više od 150 godina.
Krenuli agresivno – rušili objekte u kojima žive ljudi
„Sve je počelo početkom prošle godine kada su nelegalno rušili objekte u kojima žive ljudi. Prošle godine je podnet zahtev za jednu od dve građevinske dozvole koje je dobila PMC gradnja. Na jednoj od tih parcela živelo je oko 20 porodica“, kaže Erbus.
Prema njenim rečima, svi stanari su imali rešenja MOD, ali je vlasnik parcele PMC krenuo u pregovore sa njima čim je podneo zahtev za građevinsku dozvolu.
„Uspeli su da ispregovaraju – ljudi nisu želeli da ulaze u sukobe. Mislili su da imaju na suprotnoj strani unuku Jugoimport firme. Svako ko je mogao da se snađe na bilo koji način uzeo je 22.000 evra – 2.000 po potpisivanju ugovora i 20.000 po napuštanju objekta“, navodi Erbus, objašnjavajući da za tu sumu ne može da se kupi ni garažno mesto, niti da se iznajmi stan do dobijanja konačnog rešenja, a kamoli da obezbedi krov nad glavom žiteljima kasarne.
Za sada je, kaže, ostalo osam porodica koje nemaju gde da odu, ili se nalaze na listama MOD za stan.
„Čekaju da im MOD dodeli stanove. Svako uzimanje novca od PMC gradnje značilo bi da ih MOD skida sa liste„, ukazuje.
Erbus kaže da su stanarima svi prilazi zatvoreni pre nekoliko meseci, kada je PMC gradnja izgradila ogledni stan.
„Otvorena je samo glavna kapija gde može da se uđe“, kaže.
Ne znamo, kaže Erbus, šta očekuje stanare, ali i nas kao komšije. Od 14. avgusta živimo u agoniji jer ne znamo šta će i kako da urade.
Bojović kaže da je PMC gradnja agresivno krenula – i kada su gradili ogledni stan ali i kada su krenuli sa rušenjem stana u kome je čovek živeo prošlog marta.
„Verovatno su hteli da pokažu silu. Oni su to pravdali time da ne žele da se iko useli u taj stan“, ističe Bojović.
Ona kaže da osobe iz PMC ne obaveštavaju nikoga ni o čemu.
Ogledni stan, nastavlja Bojović, koja je arhitekta po struci, počeli su da grade pre dobijanja dozvole. Inspektori su te radove stavili pod okrilje raščišćavanja terena, a ne pod pripremne radove.
„Ako krenete bez dozvole da radite, to je agresivno. Ako dođete kao građanin i pitate gde je gradilišna tabla i ko je izvođač a oni vas opsuju, to je agresivno. Jednom prilikom su komšinici izbili telefon iz ruke. Na kraju je PMC podneo krivične prijave protiv njih“, kaže Bojović.
Ona podseća da se 10. marta, kada se dobrovoljno iselio jedan stanar, su se sve komšije okupile kod kasarne, jer je PMC krenuo da ruši stan u zgradi.
Bojović se seća da je iza zida tog stana živela i dalje jedna porodica sa bolesnim detetom.
„Kada smo ih stopirali i tražili da dođe policija, nekolicina ljudi je dobila prijave i poziv u Ministatstvo unutrašnjih poslova (MUP) jer su navodno ograničavali kretanje radnicima“, kaže ona.
Podneta krivična prijava i inicijativa Ustavnom sudu
Bojović je odlučna i navodi da ne građani Zemuna ne odustaju od borbe.
„Sve marifetluke oko usvajanja plana popisali smo i analizirali i podneli smo inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti donetog akta – izmene i dopune plana između ulica Jakuba Kuburovića, Ivićeve, Novogradske i Ugrinovačke iz 2017. godine“, naglašava.
Prema njenim saznanjima, PMC gradnja je imala dovoljno vremena da uredi katastarsko stanje od kada je preuzela vlasništvo od JP „Jugoimport-SDPR“.
Bojović objašnjava da, kada se plaćaju doprinosi za gradsko-građevinsko zemljište, kod obračuna koji se pojavljuje u građevinskoj dozvoli, od svih kvadrata koji će se graditi, oduzimaju kvadrati koji postoje na terenu.
„Onda investitor kroz građevinsku dozvolu može da sruši te objekte. PMC je prijavio da postoje objekti koji na terenu ne postoje. Zapravo je napravljena prevara prijavom da se smanje doprinosi za gradsko-građevinsko zemljište. Time je budžet grada oštećen za oko 220.000 evra. Barem za taj novac je moglo da se reši stambeno pitanje za jednu ili dve porodice“, ukazuje Bojović.
Zbog toga je, kaže ona, podneta krivična prijavu protiv PMC Višem javnom tužilaštvu.
Trebalo bi da znate ko je iza toga
Bojović kaže da sa kime god se razgovara od nadležnih organa ili se vidi direktan uticaj PMC ili im dobronamerno kažu da treba da znaju ko stoji iza toga.
„Na obe građevinske dozvole podnosili smo žalbe. Na ogledni stan sam lično podnela nekoliko žalbi. On je napravljen na zemljištu na kome treba da bude izgrađena kombinovana dečja ustanova – vrtić i jaslice“, kaže Bojović.
Uz to, na prvoj gradilišnoj tabli za ogledni stan, pisalo je da dozvolu izdaje Opština Kuršumlija a ne Opština Zemun.
Gradilište uništava biljni i životinjski svet kasarne
Prema rečima Bojović, PMC je dobio privremenu građevinsku dozvolu na parceli vrtića a ne na parceli stambeno-poslovnog kompleksa u izgradnji.
„Ukoliko ti objekti budu izgrađeni, uništiće ceo biljni i životinjski svet, poseći će hrast za koji smo procenili da je star bar 180 godine“, upozoravaju Erbus.
„Našli smo ga na austrijskim kartama pre izgradnje kasarne. Hrast je upisan 1887. godine. Znači, on je postojao i ranije. Obraćali smo se Zavodu za zaštitu prirode Srbije ali oni od prošle godine nisu izašli na teren i nisu izvršili stručne analize“, rekla je Erbus.
Bojović kaže da niko nije došao da premeri hrast, da premeri kesten, da pogleda skupinu stabala koja je sigurno stara bar 50 godina.
„Tu su najrazličitije biljne i životinjske vrste“, uočile su one.
Od javnog parka do stambeno-poslovnog kompleksa
Vojska je krenula da naseljava vojna lica u kasarnu 1990. godina kada je ona prestala da bude kasarna.
Bojović objašnjava da je prvi plan koji je uzeo u obzir konkursno rešenje razrade ovog prostora bio 2003. godine i radio ga je Urbanistički zavod Beograda.
Tada je, kaže, predviđeno da tu bude javni park.
Zahtev da se donese odluka o izradi plana detaljne regulacije, što je nižeg reda, donosi se 2012. godine.
To, prema rečima Bojović, finansiraju dva privatna investitora koja, između ostalog, žele da naprave okolne objekte, ali je i tada cilj izrade plana bio da se precizno definišu javni objekti i prilaz kasarni.
„Bilo je zamišljeno da se na mestu ovih objekata izrade novi u tom gabaritu, a da im namena bude zanatstvo, trgovina, umetnički sadržaj i drugo“, kaže ona.
Bojović dodaje da četiri godine kasnije – 2016. godine, ovo zemljište postaje imovina Jugoimporta zaključkom Vlade Srbije, i iste godine se donosi Plan generalne regulacije Beograda koji preuzima planove i iz 2003. godine.
„U njemu i dalje stoji park. Tako je stalajo do 2022. godine. Tim planom je bilo definisano za planove čija je izrada započeta, što je slučaj sa planom 2012. godine, da se mogu završiti i potvrditi najkasnije do 2016. godine ukoliko je završena stručna kontrola plana. Stručna kontrola plana nije bila završena. Plan je usvojen 2017. u novembru. On je u suprotnosti sa Planom generalne regulacije zašto što predviđa meštovite gradse centre koji nisu kompatibilni sa javnim zelenilom. Taj pla 2017. godine koji je ukio javni par i zelenilo je sada osnov za izgradnju 100.000 kvadratnih metara“, ističe Bojović.
„Zemunska ekipa“ iz opštine prešla u Jugoimport
Bojović kaže da je politička pozadina svega toga ta da u opštini Zemun, od dolaska Socijalističke partije Srbije (SPS) i Srpske napredne stranke (SNS), ekipa ljudi – među kojima su direktor PMC Inženjeringa i ćerke firme PMC Gradnja Saša Ljubinković i funkcioner Jugoimporta Branislav Prostran – zna za prostor kasarne i razmatra šta bi bilo korisno sa tim zemljištem raditi.
„Oni prelaze u Jugoimport-SDPR. Insaicijativu da se to zemljište dodeli SDPR pokreće funkcioner Jugoinporta Jugoslav Petković, i piše tadašnjem ministru odbrane Zoranu Đorđeviću. Za vreme ustrojstva Đorđevića, Vlada Srbije donosi zaključak da se imovina kasarne Jakub Kuburović upiše kao imovina SDPR. Ljudi koji rade u vojsci kažu da je Jugoimport obezbedio Vojsci šest haubica vrednosti četiri miliona evra, iako je zemljište tada vredelo osam miliona evra“, objašnjavaju naše sagovornice.
Između MOD i Jugoimporta nikada nije izvršena primopredaja objekata, niti je MOD ikada obavestio stanare o tome.
Stanari imaju konfuziju da li njihova rešenja važe.
Erbus navodi da svaki član porodice plaća određeni iznos stanarine MOD.
Prema rešenjima koje stanari imaju sa MOD, nastavlja Erbus, jeste da se oni iseljavaju ukoliko ne plate tri meseca.
„Pojedinci i dalje plaćaju. Stanari nisu pali s Marsa ovde. Ovde su ih nadređeni doveli, dali ključeve, pokazali prostorije koje koriste“, kaže.
Bez odgovora
Ni Petković, ni Prostran, kao ni Ljubinković nisu odgovori na pitanja Našeg portala, te je javnost ostala uskraćena za odgovore koji su u javnom interesu. Ipak, oni nisu ni demantovali tvrdnje koje se o njima iznose u tekstu.
Osim potvrde ili odbacivanja ovih tvrdnji kao neistinitih, još jedna poruka je poslata građanima – odnos države i na opštinskom i na državnom nivou prema vojnim licima gotovo da je poražavajuća. Nešto što je vojnicima dato kao privremeno rešenje – privremeno i trenutno traje više od 30 godina.
Osim toga, stanovnici kasarne postavljeni su u bajku o Tamnom vilajetu – suma od 20.000 evra koje im PMC gradnja nudi isto su što i drago kamenje iz mračne pećine i nose istu poruku – ako uzmeš kajaćeš se, ako ne uzmeš kajaćeš se.
Još uvek nema komentara.