Rusija izdala nalog za hapšenje novinara Martensa zbog pitanja Zelenskom u Beogradu
Rusija je izdala nalog za hapšenje nemačkog novinara Mihael Martensa zbog „podsticanja mržnje“. Reč je o pitanju koje je u Beogradu postavio ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom. Međutim, barem iz Nemačke mu ne preti izručenje.
Prema stavu Moskve, novinar nemačkog lista Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ) Mihael Martens to je učinio nedavnim pitanjem (8. avgusta) upućenim predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom na konferenciji za novinare u Beogradu. On je tada pitao šta Evropljani mogu da učine kako bi pomogli Ukrajini da „ubije više Rusa… više ruskih vojnika, naravno“, prenosi Dojče vele.
Ruska ambasada u Nemačkoj obratila se berlinskom državnom tužilaštvu i zatražila pravnu procenu Martensovog pitanja. Ambasada je saopštila da se čini da je Martens „svesno i namerno“ odabrao takvu formulaciju, što ocenjuju kao mogući poziv na ubijanje Rusa.
„Ovde je stigao odgovarajući dopis“, rekao je u četvrtak (20. avgusta) portparol berlinskog državnog tužilaštva. Tužilaštvo mora da ispita da li postoji početna sumnja da je počinjeno krivično delo. „Ova provera je zakonska obaveza. To ne znači da je pokrenuta istraga. Važi pretpostavka nevinosti“, rekao je portparol.
Iz Nemačke mu ne preti izručenje
Nakon što je ruska agencija Tas izvestila o istrazi protiv Martensa u Rusiji, Nemačko udruženje novinara (DJV) kritikovalo je postupanje Kremlja. „Kakva pitanja novinari postavljaju na konferenciji za novinare nije stvar pravosuđa – pa ni ruskog“, izjavio je predsednik DJV-a Mika Beuster i pozvao nemačke vlasti na oprez: „Ne sme biti montiranog procesa protiv nemačkog novinara u Moskvi.“
U sredu (19. avgusta) jedan portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova rekao je da ovakav slučaj „nije ništa novo“, jer Rusija u zemlji i inostranstvu „sve agresivnije“ postupa protiv slobode medija. „To odlučno odbacujemo, posebno u ovom konkretnom slučaju“, naveo je portparol.
Najčitaniji nemački list Bild ocenjuje da Martensu u Nemačkoj sigurno ne preti izručenje Rusiji, ali da bi „eventualno moglo“ biti drugačije ako se Martens zadrži na Balkanu, a „posebno u Srbiji, koja je bliska Moskvi“.
List nije ponudio dokaze za takvu pretpostavku.
Šta se zapravo dogodilo
Mihael Martens (53) dugogodišnji je dopisnik konzervativnog lista FAZ iz Moskve, Beograda i Atine. Poslednjih godina je iz Beča bio zadužen za Balkan, gde često boravi.
Uoči Zelenskog posete Beogradu pisao je o isporuci srpskih granata Ukrajini i navodnim planovima za zajedničku ukrajinsko-srpsku fabriku dronova.
Na konferenciji za medije bio je jedan od trojice novinara koji su dobili priliku da postave pitanje. „Šta mi Evropljani možemo da učinimo da Vam pomognemo da ubijete više Rusa… više ruskih vojnika, naravno?“, pitao je Zelenskog.
Usledili su tekstovi u ruskim i srpskim medijima, kao i oštre reakcije iz Moskve.
FAZ je saopštio da je pitanje zvučalo „dvosmisleno“, ali da se odnosilo na rasprave koje se u Nemačkoj vode među stručnjacima za odbranu. List je naveo da njegova uređivačka politika nije ubijanje Rusa, već uspostavljanje mira i okončanje ruske agresije.
FAZ je dodao da će preduzeti pravne korake kako bi zaštitio Martensa od pretnji.
Pozivanje na Čerčilove reči
Sam dopisnik više ne daje izjave za medije o ovom slučaju. Prethodno je za beogradski nedeljnik Vreme naveo da je pogrešio što je rekao „mi, Evropljani“, odnosno što je sebe stavio u ulogu koja ne priliči novinaru.
Kada je reč o „ubijanju“ ruskih vojnika, Martens se pozvao na memoare Fitzroya Macleana, oficira za vezu Vinstona Čerčila pri Titovim partizanima. On je napisao da je Čerčil tražio da se vidi ko u Jugoslaviji ubija najviše Nemaca kako bi mu se pomoglo da ih ubija „još više“.
„Očekujem da svaki političar svestan odgovornosti razmisli o tome kako možemo da ubijemo toliko Rusa – ruskih vojnika – da Putin ostane bez vojnika“, rekao je tada Martens. „Samo tada će biti mira. Sve ostalo je cinično prenemaganje. Da, moramo da pregovaramo, ali Putin prvo mora biti primoran na pregovore.“
On je i ranije zastupao tu tezu i kaže da radi na eseju u kojem bi izneo širu argumentaciju. Formulacija pitanja izazvala je određene kritike i u nekoliko drugih nemačkih medija.
Još uvek nema komentara.