Uloženo 700 miliona u fabriku vode bez vode: „Ni Vučić vam ne može pomoći“
„Zovite Vučića, ni on vam ne može pomoći“, ove reči Vanji Jovančić, meštanki Gornjeg Šakotinca, uputili su radnici beočinskog Vodovoda dok je molila za informaciju kada će voda stići do njene porodice i 27 konja u lokalnom konjičkom klubu. Dok zvanični kanali opštine Beočin havariju od 3. maja 2026. godine pravdaju „iznenadnim strujnim udarom“, interna priznanja sa terena otkrivaju katastrofu: nakon 705 miliona dinara uloženih u fabriku vode, bunari su na nuli, a žedni građani su prepušteni sami sebi ili plaćenim cisternama.
Vanja Jovančić, meštanka Gornjeg Šakotinca koja je odlučila da javno progovori o ovom problemu, navodi da je prošlogodišnja rekonstrukcija fabrike vode najavljivana kao spas i trajno rešenje za pritisak i kvalitet, ali se ispostavila kao niz probijenih rokova koji su se sa proleća rastegli do novembra.
„Prošle godine rađena je rekonstrukcija u fabrici vode, gde je rečeno da će biti poboljšanje vode, poboljšanje pritiska, da će sve biti kako treba. Taj rok za završetak radova je produžavan par puta. Na kraju je bilo umesto recimo u maju, junu, na kraju se završilo u novembru“, priseća se Jovančić.
Od tada je voda bila „relativno okej“, uz povremena žutila pri dolasku, ali ovaj majski kolaps niko nije najavio niti objasnio.
Pravi horor počeo je u subotu, 2. maja. Voda je nestala posle podne i nije je bilo do duboko u noć. U nedelju ujutru se nakratko pojavila, da bi već oko devet sati ponovo nestala. Slična agonija se nastavila i u ponedeljak, kada je voda došla u osam ujutru, ali je pritisak potpuno nestao već oko 11 časova. Jovančić ističe da je najveći problem nedostatak informacija i bilo kakvog plana.
„Nije nigde najavljeno isključenje, bilo bi lakše kad bi nam najavili pa da se pripremimo. Mi smo noćas mislili da će doći, ljudi su bili spremni da ustanu u toku noći da toče vodu, voda nije došla, došla je jutros, i onda opet nestala i opet nemamo informaciju do kada, to je najgore“, navodi ona.
Ono što najviše uznemirava meštane su kontradiktorne informacije koje dobijaju. Dok je JKP „Beočin“ 3. maja izdao zvanično saopštenje da je do prekida došlo zbog „iznenadnog strujnog udara“ koji je zaustavio rad postrojenja, radnici na terenu su Vanji Jovančić rekli sasvim drugu priču.
„Ja sam juče zvala Vodovod Beočinski, oni su mi rekli da ne mogu da pomognu sa informacijom kada će voda doći. Radnik je lično došao juče ujutru da je isključi zato što nemaju vode u bunarima,voda je na nuli, odnosno nema pritiska da dogura do našeg sela“, svedoči ona.
Na njeno očajničko pitanje da li treba da se mole za kišu, dobila je poražavajući odgovor da niko ne zna šta da joj kaže.
Kriza u Šakotincu nije pogodila samo ljude. U neposrednoj blizini naselja nalazi se konjički klub sa skoro 30 konja koji su ostali bez kapi vode.
„Pored nas je konjički klub koji ima 26 ili 27 konja i koji nema kako da ih napoji. Kada ih zovu i traže neku cisternu, kažu da cisterna može da dođe, ali se plaća ta voda“, ističe Jovančić.
Neverovatno je da građani koji redovno plaćaju svoje račune, a kojima je cena vode čak i porasla tokom same rekonstrukcije, sada moraju dodatno da plaćaju osnovnu potrebu za koju je država već izdvojila milione.
Podsećamo, u sveobuhvatnu rekonstrukciju i dogradnju fabrike vode u Beočinu uloženo je ukupno 705 miliona dinara . Projekat, koji su finansirali Pokrajinska vlada i Uprava za kapitalna ulaganja Vojvodine, inicijalno je vredeo 600 miliona dinara, dok je firma GP „Graditelj NS“ bila izvođač radova. Međutim, zbog „nepredviđenih radova“ na bazenima za prečišćavanje, rok je više puta pomeran, a Pokrajinska vlada je u avgustu 2025. godine obezbedila dodatnih 105 miliona dinara kroz rebalans budžeta kako bi se projekat uopšte priveo kraju. Iako je početkom 2026. godine svečano saopšteno da je voda zdravstveno ispravna nakon devet meseci čekanja, trenutno stanje bunara baca tešku senku na efikasnost ove milionske investicije .
Vrhunac bezobzirnosti lokalnih službi oslikava se u rečenici koju je naša sagovornica čula tokom pokušaja da sazna kada će moći da opere decu.
„Juče nam je između ostalog rečeno da možemo lično predsednika Vučića da zovemo i da nam ni on ne može pomoći u ovom trenutku“, navodi ona.
Dok se u drugim delovima opštine radovi na bunarima planski odlažu zbog praznika, Gornji Šakotinac je ostao zaboravljen i žedan. Sve što stanovnicima ostaje je kupovina flaširane vode i opravdana strepnja da će predstojeće leto, nakon svih uloženih miliona, provesti uz suve slavine i bahate odgovore onih koji su plaćeni da im obezbede osnovne uslove za život.
Još uvek nema komentara.