Vladimir Međak: Srbija prvo mora postati demokratska da bi ušla u EU
Evropski parlament usvojio je Rezoluciju o Srbiji, kojom se ocenjuje politička situacija u zemlji i poziva na napredak u oblastima vladavine prava, demokratije i funkcionisanja institucija. Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak za Naš portal rekao je da najnovija rezolucija predstavlja realan odraz stanja na terenu u Srbiji, a oštar ton i ujedinjen stav poslanika šalje jasnu poruku – bez suštinskog napretka u vladavini prava, vrata Evropske unije ostaju zatvorena za Srbiju.
Proteklih dana videli smo raspravu u Evropskoj uniji, gde sa jedne strane imamo stav same Evropske komisije koji se oslanja na različite izveštaje koji nisu baš uvek usaglašeni jedni sa drugima, kao i sa onim preporukama i pozicijama Saveta ministara, gde su države podeljene po pitanju Klastera 3. S druge strane, odluka Evropskog parlamenta je prilično ujednačena, što pokazuje broj glasova sa kojim je usvojena.
„Ova rezolucija je zapravo odraz realnosti na terenu, s obzirom na to da je institucionalni ugao gledanja Evropskog parlamenta prvenstveno politički. Oni brane političke principe same Evropske unije i odgovaraju građanima. Nemaju onaj geopolitički pogled na stvari koji bi mogla da ima Evropska komisija, pa da zbog toga dolazi do žmurenja na jedno oko, već Evropski parlament ima slobodu da stvari nazove pravim imenom“, objašnjava Međak.
Međak ističe da se problemi na koje Rezolucija ukazuje ponavljaju iz godine u godinu.
„Mi imamo ponavljanje različitih stvari, gde neke nove stvari i afere zatrpavaju prethodne probleme, pa se više ne pominju ni afera Jovanjica, ni Krušik, ni gomila drugih stvari. Brdo problema koje Evropski parlament konstantno pominje u svom izveštaju se samo gomila“, navodi Međak.
Međak smatra da se u Srbiji pogrešno percepira uloga i značaj Evropskog parlamenta u celom procesu. Iako Evropska komisija vodi proces na svakodnevnom nivou, a ključne odluke donose države članice Saveta, Evropski parlament na kraju mora da ratifikuje Ugovor o pristupanju. U ovom slučaju država kandidat koja vodi pregovore, sa ovakvim izveštajima nema čemu da se nada.
Situacija prema Međaku je prilično jasna.
„Evropsku komisiju koja vidi šta se dešava, spremna je da to zanemari zbog geopolitičkih uslova; Evropski parlament to neće da zanemari i države članice kojima ne pada na pamet da to zanemare. To je sadašnja slika koja uopšte nije svetla sa stanovišta želje Srbije da uđe u članstvo, makar i samo one formalne“ naglasio je Međak.
Iako vlasti u Beogradu blokade na evropskom putu često pravdaju navodnom „svetskom zaverom protiv Srba“ ili krivicu svaljuju na specifične države poput Hrvatske, realnost je znatno drugačija. Broj članica koje se protive otvaranju novih pregovaračkih klastera (poput Klastera 3) raste iz godine u godinu.
„Naša vlast će uvek naći izgovor da je to „svetska zavera protiv Srba“ i da nas „ne vole i da su ljubomorni na naše velelepne ekonomske napretke“. Imate 50 miliona različitih izgovora. Suština je da su iste te države bile protiv i prethodnih godina. U međuvremenu su se tim neodlučnim državama pridružile Danska i Finska, koja je prošli put bila „za“, a sada je „protiv“, ističe Međak.
Smatra da je Evropska komisija pokušala da „fingira“ u svom non-paper izveštaju, ali su izvučeni samo neki delovi celine koji na prvi pogled deluju kao napredak. Kada se malo dublje zađe, jasno je da napretka nema i da je u najboljem slučaju na delu stagnacija.
„Srbija prvo mora biti demokratska zemlja da bi uopšte mogla da uđe u članstvo Evropske unije, a ona to sada nije. Tek takva zemlja može da postane članica“, ocenio je Međak.
Srbija status: It’s complicated
08. jul 2026.
Još uvek nema komentara.