Istraživanje: Stres može fizički da promeni strukturu vaše krvi
Kada se nagomilaju rokovi na poslu, finansijske brige ne prestaju ili vas čeka neočekivani javni nastup, anksioznost često doživljavamo kao isključivo psihološki problem – nešto što treba prevazići uz malo više volje.
Ali naše telo ne odvaja psihičko od fizičkog. Mozak nije izolovano ostrvo, a anksioznost ne ostaje zarobljena u njemu. Ona pokreće brzi niz biohemijskih promena koje se šire krvotokom i na merljiv način utiču na organizam.
Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Južni Vels zabeležilo je ovu vezu između uma i tela u realnom vremenu.
Izlažući zdrave dobrovoljce laboratorijskom testu stresa, otkrili su da akutni psihološki stres deluje kao direktan hemijski pokretač. Za samo nekoliko minuta povećava proizvodnju veoma reaktivnih molekula poznatih kao slobodni radikali. Ti molekuli zatim menjaju način na koji se stvaraju krvni ugrušci.
Drugim rečima, psihološki stres može fizički da promeni strukturu krvi, čineći je sklonijom zgrušavanju.
Naučnici već decenijama znaju da je hronični stres štetan za srce. Velike populacione studije više puta su pokazale da emocionalni stres predstavlja faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Međutim, ono što nije bilo sasvim jasno jeste kako se jedna emocija pretvara u biološku promenu koja može povećati rizik od bolesti srca i krvnih sudova, piše ScienceAlert, prenosi portal 021.rs.
Kada doživimo psihološki stres, narušava se fino uravnotežen sistem hemostaze – mehanizam koji omogućava normalan protok krvi, ali je istovremeno spreman da zaustavi krvarenje kada je to potrebno. Krv tada prelazi u stanje koje naučnici nazivaju hiperkoagulabilnost, što znači da je sklonija stvaranju ugrušaka.
Međutim, mehanizam koji stoji iza ovog procesa dugo je bio predmet naučnih rasprava.
Neki stručnjaci smatrali su da stres aktivira imuni sistem i izaziva rasprostranjenu upalu.
Drugi su pretpostavljali da stres povećava koncentraciju krvi usled porasta krvnog pritiska, što je poznato kao hipoteza hemokoncentracije.
Naučnici su sada posumnjali da je pravi pokretač nešto drugo – oksidativni stres. Reč je o naglom povećanju slobodnih radikala koje izaziva osnovni odgovor organizma na stres i koji deluje kao svojevrsni glavni prekidač, direktno menjajući strukturna svojstva krvi.
Stres stavljen na test
Da bi ispitali ovu pretpostavku, naučnici su sproveli randomizovanu kontrolisanu unakrsnu studiju u kojoj je učestvovalo osam zdravih muškaraca starosti između 18 i 30 godina. To možda deluje kao mali broj ispitanika, ali eksperimenti koji proučavaju biološke promene kod ljudi u strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima veoma su složeni, zahtevni i skupi.
Za razliku od studija koje prate velike populacije, ovakva istraživanja imaju za cilj da otkriju osnovne mehanizme koji se odvijaju u organizmu.
Svaki učesnik dolazio je u laboratoriju dva puta, u razmaku od nedelju dana. Tokom jedne posete mirno je sedeo i odmarao se. Tokom druge prolazio je kroz Trirski test socijalnog stresa, koji se smatra zlatnim standardom za izazivanje akutnog psihološkog stresa u naučnim istraživanjima.
Redosled poseta bio je potpuno nasumičan.
Test je namerno neprijatan jer oponaša svakodnevne društvene pritiske.
Učesnici su imali pet minuta da pripreme govor koji su zatim morali da održe pred kamerom i komisijom sudija bez ikakvog izraza lica. Neposredno pre početka govora, oduzete su im beleške. Odmah zatim morali su da rešavaju mentalni matematički zadatak, odbrojavajući unazad od broja 2003 u intervalima od 17.
Svaki put kada bi pogrešili, morali su da krenu ispočetka.
Uzorke krvi su uzimali neposredno pre i odmah nakon obe sesije. Za merenje slobodnih radikala koristili su veoma osetljivu tehniku poznatu kao elektronska paramagnetna rezonantna spektroskopija.
Takođe su analizirali strukturu krvnih ugrušaka tokom njihovog nastanka, što im je omogućilo da ispitaju kako stres utiče na krv na mikroskopskom nivou.
Biološke promene
Rezultati su bili veoma jasni.
Tokom mirnog odmora hemijski sastav krvi ispitanika ostao je stabilan.
Međutim, nakon testa stresa dogodile su se dve stvari istovremeno – povećao se nivo slobodnih radikala, a struktura krvnih ugrušaka potpuno se promenila.
Uočen je porast askorbatnog slobodnog radikala, pokazatelja oksidativnog stresa, što ukazuje da emocionalni stres veoma brzo povećava oksidativni stres u organizmu.
Istovremeno, krvni ugrušci postali su veći, gušći i čvršće isprepleteni fibrinom – proteinskim vlaknima koja čine osnovni okvir krvnog ugruška.
Pronađeni su i dokazi da stres aktivira deo sistema zgrušavanja krvi poznat kao unutrašnji put koagulacije.
Možda je podjednako važno to što naučnici nisu pronašli nikakve dokaze da stres menja viskoznost ili gustinu krvi. To dovodi u pitanje teoriju prema kojoj stres prvenstveno deluje tako što povećava koncentraciju krvi.
Umesto toga, rezultati ukazuju da stres menja kvalitet i strukturu samog krvnog ugruška. To predstavlja novi dokaz da čak i kratkotrajni psihološki stres može izazvati brze biološke promene povezane sa povećanom sklonošću ka zgrušavanju krvi.
Naravno, studija ne znači da će stresna prezentacija ili težak dan na poslu odmah izazvati srčani ili moždani udar. Kardiovaskularne bolesti mnogo su složenije od toga.
Rezultati pružaju važne tragove o tome kako psihološki stres utiče na organizam, ali ih treba tumačiti sa odgovarajućim oprezom. Pošto je u istraživanju učestvovalo samo osam zdravih mladih muškaraca, biće potrebne veće studije koje će obuhvatiti žene, starije osobe i ljude sa kardiovaskularnim bolestima kako bi se utvrdilo koliko su ovi nalazi univerzalni.
Rezultati bi takođe mogli otvoriti put novim načinima smanjenja rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Umesto da se pažnja usmeri isključivo na psihološki doživljaj stresa, buduća istraživanja mogla bi ispitati da li delovanje na biohemijske procese koji stoje u njegovoj osnovi može pomoći u zaštiti srca i krvnih sudova od fizičkih posledica stresa.
Još uvek nema komentara.