Lokalni izbori: Autobus demokratija
U Srbiji su lokalni izbori postali posebna disciplina. Ne ona u kojoj građani biraju vlast, nego ona u kojoj vlast bira birače. Od 2012. godine, otkako je Srpska napredna stranka preuzela vlast, izborni ciklusi liče na ponavljanje iste predstave, promeni se grad, promeni se slogan, promeni se pozadina na bilbordima, ali scenarijo ostaje isti.
U tom scenariju demokratija ima sporednu ulogu, dok glavne uloge igraju službeni automobili, ministarske posete opštinama, iznenadna asfaltiranja ulica i svečana otvaranja svega što se može preseći makazama. To se u pristojnom rečniku zove funkcionerska kampanja, to je onaj trenutak kada predsednik, ministri i direktori javnih preduzeća iznenada otkriju ljubav prema malim mestima baš nekoliko nedelja pred izbore. Transparentnost Srbija godinama upozorava da promotivne aktivnosti funkcionera dramatično rastu tokom kampanja i da se granica između države i stranke praktično briše. Ukratko: budžet je državni, ali je marketing partijski.
U takvoj atmosferi izbori liče na maraton u kojem jedan takmičar trči u patikama, a drugi u službenom automobilu.
Međunarodni posmatrači su to primetili odavno. Još je ODIHR u izveštajima o izborima konstatovao da vladajuće stranke imaju ogromnu prednost zbog zloupotrebe administrativnih resursa i zbog zamagljivanja granice između državnih i partijskih aktivnosti. To je diplomatski način da se kaže ono što građani vide golim okom: da se vlast ponaša kao da su država i partija ista stvar.
Ali pravi spektakl počinje na terenu.
Na lokalnim izborima u Srbiji poslednjih godina pojavila se nova politička disciplina, migracija birača. To je ona pojava kada se birači sele brže nego laste u proleće. Danas su prijavljeni u jednom gradu, sutra u drugom, a ponekad, prema navodima posmatrača i medija, dolaze i iz susednih država da pomognu „rodbini“ u ostvarivanju demokratskog prava.
CRTA je u izveštajima o izborima 2023. govorila o organizovanim migracijama birača koje su mogle uticati na rezultate lokalnih izbora. Pominjala se logistika prevoza, organizovanog dolaska i raspoređivanja birača.
Naravno, to nije jedini problem. U kampanjama se redovno pojavljuju i pritisci na zaposlene u javnom sektoru, telefonski pozivi, „prijateljski razgovori“, fotografisanje listića, spiskovi sigurnih glasova i sve ono što je u teoriji zabranjeno, ali u praksi postaje deo folklora.
CRTA je u izveštaju o izborima 2022. navela da se pritisci na birače dešavaju gotovo svakodnevno i da nisu izolovani incidenti. Kada nešto nije incident nego rutina, to više nije problem pojedinca, već sistem.
A sistem ima još jednu osobinu, pamćenje. On pamti ko radi u opštini, ko čeka posao, ko ima kredit, ko ima dete u vrtiću, ko čeka operaciju, ko čeka asfalt. Na lokalu vlast nije samo politika. Ona je i poslodavac, i investitor, i socijalna služba. U takvom odnosu snaga biračko pravo često liči na uslugu koju treba vratiti. Izbori postoje, kampanje postoje, glasačke kutije postoje, ali poverenje sve više nestaje.
Teško se prihvata utakmica u kojoj jedan tim igra sa sudijom, VAR-om i reflektorima na svojoj strani. Posle više od decenije takvih izbora, pitanje više nije da li je bilo nepravilnosti. Pitanje je da li iko veruje da je igra poštena.
A kad ljudi prestanu da veruju u izbore, demokratija počinje da liči na pozorište. Kulise su tu. Glumci su tu. Publika je tu.
Samo je scenario već svima poznat.
Još uvek nema komentara.