Svi smo se bar nekada našli u dilemi da li da bacimo parče prepečenog tosta ili da jednostavno odsečemo crnu ivicu i nastavimo obrok.
Zagorevanje hrane često izaziva zabrinutost zbog potencijalnih neželjenih efekata po zdravlje. Prilikom jakog pečenja, prženja ili roštiljanja, posebno skrobnih namirnica i mesa, dolazi do hemijskih reakcija u kojima nastaju potencijalno štetna jedinjenja. Ipak, aktuelni stručni pregledi pokazuju da povremena konzumacija manjih količina ovakve hrane ne predstavlja dramatičnu opasnost po život.
Šta se krije iza crne korice?
Kada se namirnice izlože visokim temperaturama, u njima se odvijaju hemijske reakcije koje stvaraju potencijalno štetna jedinjenja:
Akrilamid: Nastaje prvenstveno u skrobnim namirnicama (poput krompira, hleba i peciva) kada se peku na temperaturama iznad 120°C. Međunarodna agencija za istraživanje raka svrstava ga u verovatno kancerogene materije.
PAH i HCA (Policiklični aromatični ugljovodonici i heterociklični amini): Nastaju tokom pripreme mesa i ribe na visokim temperaturama, posebno kada masnoća kaplje na žar ili se meso prepeče.
Ipak, hemija u laboratoriji i stvarni uticaj na ljudski organizam često nisu ista stvar.
Šta kažu najvažnije svetske studije
Iako ove supstance imaju potencijalno karcinogena svojstva, relevantna istraživanja umiruju javnost.
Svetski fond za istraživanje raka (WCRF) ističe da je rizik po zdravlje ljudi usled povremenog unosa ovakvih supstanci zapravo mali. Najpametnije je ukloniti ugljenisane delove i izbegavati da prepečena hrana postane redovna navika.
Britanski stručnjaci naglašavaju da dosadašnje studije ne pružaju čvrste dokaze da povremeno jedenje zagorelog tosta značajno povećava rizik od raka. Ipak, preporučuju oprez i izbegavanje crnih delova gde se akrilamid najviše sakuplja.
Hartford bolnica u svojim izveštajima potvrđuje toksični potencijal ovih hemikalija u teoriji, ali upozorava da još uvek nema preciznih podataka o tome kolika količina i koliko godina konzumiranja prepečene hrane su zaista rizični za čoveka.
Nije samo rak: Kako reaguje stomak
Osim dugoročnih dilema, zagorela hrana može da nam napravi problem i mnogo brže nego što mislimo. Ugljenisani delovi su znatno teži za varenje, što može dovesti do opterećenja digestivnog trakta, iritacije osetljive sluzokože želuca, trenutne nelagodnosti, gorušice ili refluksa, naročito kod ljudi koji već imaju osetljiviji stomak.
Uživajte u obrocima bez griže savesti
Panika definitivno nije potrebna, ali uz nekoliko jednostavnih kuhinjskih navika možete potpuno otkloniti nepotreban rizik.
Maknite crnilo: Ukoliko vam je tost ili kora hleba zagorela, jednostavno odsecite taj deo nožem pre jela.
Birajte blaže metode: Umesto prženja na maksimalnoj temperaturi dok hrana ne potamni, češće praktikujte dinstanje, kuvanje na pari ili pečenje na umerenoj vatri.
Pametno sa krompirom: Izbegavajte držanje sirovog krompira u frižideru pre pripreme, jer hladnoća podstiče stvaranje slobodnih šećera, što kasnije dovodi do veće količine akrilamida tokom pečenja.
Još uvek nema komentara.