U potezu koji bi se teško mogao nazvati iznenađenjem, Ministarstvo pravde odlučilo je da u Radnu grupu za izmenu spornih „Mrdićevih zakona“ uključi upravo njihovog autora Uglješu Mrdića. Tako će Mrdić, praktično, dobiti priliku da učestvuje u „ispravljanju“ sopstvenih rešenja, koja su prethodno naišla na ozbiljne kritike stručne i međunarodne javnosti.
Radna grupa formirana je 28. aprila, nakon negativnog mišljenja Venecijanske komisije, koja je ukazala na niz problema u procesu donošenja zakona iz oblasti pravosuđa. Na njenom čelu nalazi se ministar pravde Nenad Vujić, a zvanični zadatak tela je usklađivanje propisa sa preporukama evropskih eksperata.
Te preporuke, njih ukupno devet, odnose se pre svega na nedostatak javne rasprave, izostanak uključivanja relevantnih aktera i manjak procene uticaja zakonskih izmena u oblastima od ključnog značaja, pravosuđu i javnom tužilaštvu.
Na to je reagovala i Evropska komisija, zahtevajući da Srbija hitno primeni preporuke i privremeno obustavi primenu spornih zakona.
Ipak, umesto obustave, formirana je Radna grupa čiji sastav već izaziva polemike. Osim Mrdića, u njoj su predstavnici brojnih pravosudnih institucija, Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva, Vrhovnog suda i Vrhovnog javnog tužilaštva, kao i strukovnih udruženja.
Međutim, kritike su usmerene na prisustvo predstavnika takozvanih GONGO organizacija, ali i predstavnika Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, na čijem je čelu Nenad Stefanović, čija su ovlašćenja upravo ovim zakonima proširena.
Sporni set propisa obuhvata više ključnih zakona, uključujući Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o sudijama i Zakon o Visokom savetu tužilaštva, kao i druge akte koji uređuju organizaciju pravosuđa. Upravo zbog njihovog značaja, Venecijanska komisija insistirala je na transparentnijem i inkluzivnijem procesu izmena.
Ministarstvo pravde najavilo je javno slušanje 6. i 7. maja u Domu Narodne skupštine, koje bi trebalo da otvori prostor za širu raspravu. Ipak, ostaje dilema da li će ovaj proces doneti suštinske promene ili će se svesti na formalno usklađivanje sa preporukama.
Kada autor spornih zakona dobije mesto u timu koji te iste zakone treba da menja, teško je izbeći utisak da će ,bar u nekoj meri, „Mrdićevi zakoni“ ostati isti.
Još uvek nema komentara.