Ishrana u postu: Doktorka Jagoda Jorga savetuje kako da sačuvamo energiju i zdravlje
U toku je Vaskršnji post, period koji za mnoge vernike predstavlja vreme duhovnog pročišćenja, ali i specifičnog režima ishrane. Iako posni jelovnik često vezujemo za odricanje, sa stanovišta nutricije, post je prilika da organizam odmorimo od teške hrane, i to treba da činimo mudro.
Na šta treba da obratimo pažnju tokom nedelja posta, razgovaramo sa našom nutricionistkinjom, doktorkom Jagodom Jorgom. Ona, za Naš portal, kaže da je u postu, pored izbora namirnica, veoma važna i umerenost.
Umerenost najvažnije pravilo
Pored toga što pažljivo biramo namirnice koje jedemo, treba da vodimo računa i o količini. Doktorka Jorga objašnjava da post nije samo promena jelovnika, već i test umerenosti.
„Naglasak se često stavlja samo na izbor vrste hrane. Njega čine uglavnom ili isključivo namirnice biljnog porekla i riba. Drugi zahtev posta, po nutricionistima još bitniji, je umerenost. Taj deo se obično zapostavlja, a izuzetno je važan“.
Izbacivanjem mesa, jaja i mlečnih proizvoda, ostajemo bez primarnih izvora kompletnih proteina. Rešenje je u pametnom kombinovanju biljnih namirnica, koje su naši stari primenjivali vekovima.
„Problem biljnih izvora nije toliko u količini, ima ih vrlo bogatih, već u tome što su sve ili gotovo sve “nekompletne” u biološkom smislu. Određenim kombinacijama biljaka može se postići komplementarnost i jednak ili gotovo jednak biološki efekat. Talentovani pojedinci su te kombinacije napravili pre mnogo vekova, pa su one prisutne u mnogim kuhinjama sveta i dan danas kao specijaliteti. I kod nas se pasulj jede sa projom ili hlebom, sočivo sa projom”.
Zamka „posnih“ kalorija
Mnogi se iznenade kada, nakon posne ishrane, vaga pokaže veći broj kilograma. Razlog je u načinu pripreme hrane i preterivanju sa visokokaloričnim posnim grickalicama. Doktorka upozorava na “zamku“ ulja i prženja.
„Ukazaćemo još jednom na opasnost da se pretera u energetskom unosu ako se odaberu one namirnice koje su vrlo bogate energijom kao semenke, koštunjavo voće, ili se hrana priprema sa velikom količinom ulja. Pokazaćemo to na primeru krompira: ako se on samo kuva ili peče u rerni bez ulja, u 100 grama ima 85 kalorija, pečenje uz dodatak ulja povećava to na 245 kalorija, a prženje, odnosno pomfrit, čak na 350 kalorija”.
Orašasti plodovi hrane mozak
04. mar 2026.
Vitamin C je ključ za gvožđe
Tokom dužeg posta, važno je da pazimo na unos gvožđa i kalcijuma.
„Organizam ne može da koristi gvožđe iz namirnica biljnog porekla bez vitamina C! Najbogatiji izvor među povrćem je paprika, i to posebno ljuta, ko je podnosi, koja ima 4 puta više C vitamina nego što je prosečna dnevna potreba odraslog čoveka. Među voćem, to su svi limunasti i jagodičasti plodovi”.
Kada je reč o kalcijumu, Jorga savetuje da budemo oprezni sa kofeinom i preporučuje specifične posne izvore.
„Jedna šolja jake crne kafe unete odmah nakon obroka vezuje 10 do 40 mg kalcijuma te je ne treba unositi neposredno posle obroka. Od namirnica koje su u postu dozvoljene, sardine i mlevena bela riba su najbolji izvor kalcijuma”.
Post donosi boljitak zdravlju, naročito kod hroničnih bolesnika sa povišenim pritiskom, ali određene kategorije moraju da budu pažljive, posebno kada je u pitanju vitamin B12 kojeg nema u biljnoj hrani.
„Pažljivim planiranjem ishrane moguće je smanjiti nedostatke većine hranljivih materija. Potpuni izuzetak je vitamin B12. Njega nema u nama dostupnim biljnim izvorima, pa je kod pojedinih kategorija neophodna nadoknada. To su deca u rastu i razvoju, žene do menopauze, a posebno trudnice, sportisti i ljudi koji rade teže fizičke poslove. Mnoge od tih kategorija su izuzete iz posta”.
Post je izuzetno blagotvoran za organizam, ako jedemo “malo, ali kvalitetno“. Kratkotrajni posni periodi su odlična preporuka savremene nauke, a ako se odlučimo da postimo duže, treba pametno da planiramo obroke, kako bismo ostali snažni i vitalni.
Još uvek nema komentara.